O važnosti postojanja centra SOS linije za suicid suvušno je govoriti. Svako demokratsko i iole humano društvo treba da ima liniju koju ljudi prepoznaju kao adresu gdje mogu da se jave i s povjerenjem porazgovaraju o tome kroz šta prolaze, kazao je za Gradski portal Nebojša Žižić, spec. medicinske psihologije u Kliničkom centru Crne Gore.
Negativne vijesti su postala naša svakodnevnica. Ljudi koriste sve svoje raspoložive mehanizme odbrane kako bi održali strukturiranost života, ali je teško izbjeći reakcije straha kada smo izloženi svakodnevnim negtivnim uticajima, objašnjava Žižić.
„Često dođe do akumulacije emocije straha koja se kod nekih ljudi projektuje na tjelesni nivo, te imaju tjelesne simptome potisnutih emocija. Takođe, nerijetko dolazi do razvoja doživljaja bespomoćnosti, u smislu da osoba ima doživljaj da nema nikakav ili ima mali uticaj na svoju budućnost što je nekada osnova za anksiozna i depresivna stanja“, kazao je on.
Podsjećamo, Klinički centar Crne Gore (KCCG) ranije je saopštio da je stopa suicida u Crnoj Gori, prema podacima Svjetske zdravstvene organizacije, u vrhu evropske ljestvice, i dvostruko veća od evropskog prosjeka. Upozorili su da je suicid i dalje veliki javnozdravstveni izazov, sa više od 700 hiljada smrtnih slučajeva svake godine u svijetu.
O važnosti postojanja centra SOS linije za suicid suvušno je govoriti, ističe Žižić.
„Svako demokratsko i iole humano društvo treba da ima liniju koju ljudi prepoznaju kao adresu gdje mogu da se jave i s povjerenjem porazgovaraju o tome kroz šta prolaze. Može se reći da je postojanje građanske akcije koja se bavi ovim važnim pitanjem mjera humanosti i empatičnosti jednog društva“, kazao je on.
Jedna takva linija već 33 godine postoji u Srbiji, broji 40 aktivnih volontera, a pomoć pruža 365 dana u godini.
„Centar Srce postoji je osnovan 1991. godine i bavi se prevencijom suicida i pružanjem emotivne podrške osobama u krizi. Razgovore vodimo putem tri kanala komunikacije: poziv, čet i mejl. Razgovori koje vodimo su potpuno anonimni, a naši volonteri su dostupni 365 dana godišnje od 14 do 23 časa“, reka je za Gradski portal predstavnica Centra Srce iz Novog Sada, psihološkinja Ema Hasanović.
Ističe da su nakon tragedije koja se dogodila u Novom Sadu, kada je zbog pada krova željezničke stanice život izgubilo 15 ljudi, volonteri Centra dali sve od sebe da dođu u što više smjena, kako bi mogli da budu na raspolaganju što većem broju ljudi.
„Naša organizovanost i želja da pomognemo u ovakvim situacijama je zaista nevjerovatna, jedni drugima smo najveći oslonac i snaga. Javili su nam se i volonteri koji nisu aktivni već neko vrijeme sa željom da sada dođu u smjene i pomognu nam u svemu što radimo“, kazala je ona.
Od momenta kada se ta nesreća desila u Novom Sadu, kaže Hasanović, broj poziva koji je Centar Srce primio oko četiri puta je veći nego inače.
„Razmatrali smo opciju da radimo više sati i da uvedemo dodatnu liniju, što nije bilo moguće da realizujemo u kratkom roku, ali je nešto na čemu planiramo da radimo uskoro“, dodaje ona.
Žižić objašnjava da u slučajevima tragičnih događaja, katastrofa i nesreća ljudi imaju različite reakcije.
„Svjedoci smo da ljudi koje poznajemo imaju svoje obrasce suočavanja koji se kreću od stratregija izbjegavanja ovakvih vijesti („Praviću se da se ništa nije desilo jer me uznemirava“ ili „Ovo se dešava negdje drugo, ne kod nas“), preko ozbiljne zabrinutosti za sebe i svoje bližnje, pa do anksioznog reagovanja koje može imati veoma različite manifestacije (strah, panika, nesanica, izbjegavanje kretanja, neadekvatni pokušaji kontrole)“, kazao je on.
Kada govorimo o kapacitetima naše države da pruži svojim građanima pomoć i podršku u okviru zdravstvenog sistema, kako navodi Žižić, na raspolaganju su psihijatri, psiholozi, izabrani doktori koji su organizovani po različitim centrima, ambulantama i klinikama u zavisnosti od nivoa zdravstvene zaštite.
„Na primarnom nivou zdravstvene zaštite imamo Centre za mentalno zdravlje u većim domovima zdravlja, zatim na sekundarnom nivou veće bolnice u Crnoj Gori imaju odjeljenja psihijatrije, dok na tercijarnom nivou postoji klinika (KCCG). Pružaju se usluge ambulantno i hospitalno. Tu su i službe hitne pomoći i urgentni centru koji reaguju u krajnjim situacijama, kada dođe do realizacije ili pokušaja suicida“, objašnjava on.
Međutim, ističe da većina ljudi koji imaju suicidalne misli nikada ne dođe do zdravstvene ustanove, te je veoma važno imati građanski centar sa obučenim volonterima koji imao mnogo veći obuhvat u smislu pristupa ljudi.
Pored podrške građanima, nakon tragedije Centar Srce je pružio podršku i spasiocima koji su tog dana pomagali u izvlačenju ljudi.
„Odmah u petak smo se čuli sa spasiocima i u pripremi su radionice i podrška za njih. Veoma nam je drago što možemo da budemo tu za njih u ovim trenucima“, kazala je Hasanović.
Objašnjava da najčešće građani SOS liniju zovu jer su tužni, bijesni, osjećaju se bespomoćno i nesigurno.
„Veliki broj ljudi nam se obraća za razgovor, od građana koje je ova situacija pogodila, do osoba koje su na bilo koji način bile direktno povezane sa tragedijom“, ističe ona.
Na pitanje kome građani mogu da se obrate za pomoć ukoliko se suočavaju sa problemima i izazovima, Žižić je kazao da trenutno postoji više opcija koje su trenutno povezane za zdravstveni sistem.
„Građani se mogu se javiti izabranom doktoru koji će ih dalje uputiti na psihologa ili psihijatra, a mogu i da potraže pomoć psihoterapeuta kojih sve više ima u privatnoj praksi“, navodi on.
Ipak, dok ne uspostavimo svoju nacionalnu liniju za suicid, građani Crne Gore mogu se javiti SOS liniji Centra Srce.
„Mi pružamo podršku svim građanima koji govore naš jezik i koje razumijemo, tako da nam se obraćaju ljudi i iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, naši ljudi koji su otišli da žive u inostranstvo. Naša besplatna linija je samo za građane u Srbiji, a ljudi van granica Srbije nam se mogu javiti putem četa na našem sajtu i putem mejla vanja@centarsrce.org“, kazala je Hasanović.
Nadam se da ćemo u bliskoj budućnosti moći da se pohvalimo postojanjem SOS linije koja se bavi pružanjem podrške osobama u emocionalnim krizama, poručio je Žižić.
Izvor: Gradski.me
