Predsjedavajući Anketnim odborom u Skupštini Crne Gore, Dritan Abazović, sazvao je za danas sjednicu radi prikupljanja informacija i činjenica o postupanju državnih organa i drugih subjekata prilikom izgradnje vjetroelektrane na lokalitetu Možura. Sjednica je počela uz prisustvo opozicije.
Na dnevnom redu sjednice je predstavljanje slučaja izgradnje vjetroelektrane na lokalitetu Možura, uz prezentaciju relevantnih informacija.
Tu je i razmatranje daljih aktivnosti Odbora u cilju prikupljanja potrebne dokumentacije i informacija od nadležnih državnih organa i drugih subjekata, kao i utvrđivanje liste lica za saslušanje.
Abazović je rekao da je optimista po pitanju rada odbora, ističući da je pred odborom važan zadatak, a to je da ispita jednu veliku korupcionašku aferu.
Poslanik DPS Nikola Rakočević naglasio je da ima mnogo posla pred poslanicima, a tiče se nezakonitosti aktuelne vlasti. Ipak, kako je rekao, podatke o ovom slućaju je trebalo prikupljati od državnih organa, a ne da poslanici obavještavaju javnost o njegovim aspektima.
On je naglasio da treba promijeniti dnevni red, jer se relevantni podaci mogu dobiti samo od državnih organa.
“Nije tačno da smo tražili da se rok za rad odbora sa godinu skrati na šest mjeseci”, kazao je Rakočević.
DPS je predao odboru dopis u kome su izrazili nesaglasje sa metodologijom. Abazović je rekao da su od Ministarstva energetike i rudarstva već tražili sve informacije o ovom projektu.
Abazović je predstavio istorijat slučaja, ističući da je sve pokrenuto 2007. godine, preko firme Fersa. Kazao je da se u šemama isplate pominje i Milena Popović, kćerka dugogodišnjeg šefa sindikata Danila Popovića.
“Ona se pominje na više mjesta u ovoj šemi i predložiću da bude saslušana na ovom odboru”, rekao je Abazović.
Kazao je da Fersa firmi Cifideks prodaje svoj udio u projektu, iako je Cifideks firma koju dotad nije vidio, što predstavlja primjer nesavjesnog poslovanja. Abazović navodi da je Cifideks fiktivna firma, i da se mora sve ispitati do kraja.
Potom je pomenuta firma 17 Black, koja je pozajmila novac Cifideksu da izvrše operaciju kupovine akcija od Ferse i firme Čelebić iz Podgorice, koja se pojavila i udružila sa Fersom.
“U ime firme 17 Black javlja se Jirgen Fenek, koji je kasnije postao optuženi za ubistvo novinarke Dafne Karuana Galicija na Malti, gdje je to i priznao. Ona je istraživala projekat na Možuri. Imam sve papire o registraciji firme Cifideks na Sejšelima”, rekao je Abazović.
Kako je pojasnio, Cifiedeks posao kupuje od Fersa-Čelebić za 2,9 miliona, a onda firmi Enemalta prodaju za 11,3 miliona.
“Važno je sve ovo, jer naša vlada, 3. septembra 2015. godine, usvaja informaciju u kojoj se firma Cifideks i ne pominje”, rekao je Abazović.
Kako je rekao, Cifideks se zaista i upisuje kao vlasnik, a nju tada formalno predstavlja Bojan Vujović. Abazović je rekao da će tražiti da se sasluša i Vujović, koji je danas advokat.
“Zastupnici tih firmi su bili naši državljani, koji su do 2012. i 2014. godine, bili zaposleni u Vladi. To samo Specijalno tužilaštvo ne vidi”, rekao je čelnik odbora.
Abazović je kazao da nema šta da traži Cifideks u realnoj situaciji, jer je Fersa sa Čelebićem mogla sve da proda Enemalti direktno. Poenta je, dodaje, da se izvuče novac.
U šemi je i Marko Vujović, koji je Bojanov brat. Firma koju je on predstavljao, imala je konsultantski ugovor za 40.000 eura i nakon isteka ugovora firma je ugašena.
“Njih dvojica su bili visokopozicionarani članovi Vlade do 2018. godine. Oni su bili rođaci Branimira Gvozdenovića, bivšeg ministra urbanizma, koji je po mom skromnom sudu, vodio ovaj proces. Nemojte ljudi, zbog ovoga smo i napravili ovaj anketni odbor. Neka sve ostane, ovako, jer je ovo besudna zemlja, ali o ovome ćemo da pričamo”, rekao je Abazović.
On je kazao da Crna Gora treba da pokrene odštetni zahtjev prema firmi Fersa, jer je oštetila reputaciju Crne Gore.
“To treba da bude zaključak, jer mi ne možemo da preuzimamo poslove Specijalnog tužilaštva. Za sve što sam rekao, imam kod sebe papire, neki nisu sada ovdje, ali ih imam. Treba ići na dva nivoa – kako je Fersa došla u Crnu Goru jer to nijesu bila čista posla, a druga stvar je 2015. godina i žmurenje Vlade Crne Gore na of-šor firme koje nijesu imale nikakve poslove sem preprodaje odakle je izvučena velika ekonomska korist za jednu grupu ljudi. Crna Gora je sa ovim izgubila mnogo. Da smo na vrijeme raskinuli ovaj ugovor imali bi drugačiji raspllet i što bi najbolje bilo, EPCG bi razvijala ovaj projekat, a ne da dajemo subvencije”, kazao je Abazović.
Zamjenik predsjednika odbora Dejan Đurović (NSD) pitao je kada je tačno potpisan ugovor između Cifideksa i Enemalte, jer je Cifideks kupovinu obavio bez saglasnosti naše države.
Rakoćević je rekao da je podmetačina da je Evropski parlament ikada usvojio rezoluciju u kojoj se pominje “Možura”. On je kazao da se postavlja pitanje zašto tri Vlade od 2020. godine nijesu tražile raskid ovog ugovora i ispostavile odštetni zahtjev.
“Ovaj projekat se koristi i valorizuje”, kazao je Rakoćević.
On navodi da projekat koristiti dominantno vlast koja je došla nakon 2020. godine.
Abazović je naveo da ranija Vlada, u kojoj je bio predsjednik, nije pokrenula raskid ugovora jer državni organi nijesu završili istragu i utvrdili sve činjenice.
Poslanik PES-a Vasilije Čarapić naglasio je da se ugovor mora raskinuti ako se utvrdi postojanje korupcije.
Kako je rekao, uporište za to je naš zakon o obligacionim odnosima.
“Ne može se nikakva finansijska koristi za državu crpiti iz korupcije”, rekao je Čarapić.
S druge strane, poslanik DPS-a Nikola Milović iznio je svoju prezentaciju ističući da ovaj projekat donosi ogromne kotisti za Crnu Goru.
On je rekao da kada se sve sabere korist za državu Crnu Goru biće oko 200 miliona eura.
Predstavio je pravni okvir i istakao da su od projekta koristi imale i država i opštine Bar i Ulcinj, ali i EPCG.
“Što se tiče pozicije Vlade ona je znala za transakciju Fersa – Čelebić i Enemalte, ali ne i za druge posrednike. To je stvar investitora. Ipak, mi smo spremni da se utvrde sve činjenice. Veoma je važno naglasiti da je Fersa pred španskim sudom saopštila ona nije imala saglasnost Vlade Crne Gore za transakcije sa firmom koja je pomenuta u prezentaciji Abazovića”, naveo je Milović.
On je istakao da je korisrt za Crnu Goru višestruka i da jedan ovakav projekat u vrijeme kad je dogovaran, bio neophodan.
Razlozi otvaranja parlamentarne istrage i obrazovanja Odbora sadržani su u činjenici da se radi o velikoj međunarodnoj korupcionaškoj aferi čiji kraci vode do Crne Gore i posla u vezi sa davanjem u zakup, izgradnjom i radom vjetroelektrane na Možuri.
Po podacima koji su bili dostupni može se zaključiti da se u Crnoj Gori nalaze veoma važni dokazi o postojanju višemilionske korupcije u projektu koji će državu, dodatno, kroz ugovor o subvencionisanoj struji za 12 godina, koštati 115 miliona eura. Kompanija „Mozura Wind Park”, koja upravlja kontroverznim projektom vjetroelektrana na brdu Možura između Bara i Ulcinja, godinama posluje preko Prve banke, u kojoj je pojedinačno najveći akcionar Aco Đukanović, brat ranijeg predsjednika države Mila Đukanovića.
Izvor: RTCG
