U Predlogu zakona propisuje se nacionalni okvir za otpornost kritičnih subjekata i infrastrukture, način njihovog identifikovanja i određivanja, obaveze subjekata, upravljanje rizicima i razmjenu informacija.
Cilj je, kako se navodi u Predlogu, da se obezbijedi kontinuitet pružanja ključnih usluga i funkcionisanje kritične infrastrukture, radi zaštite života i zdravlja ljudi, javnog poretka, stabilnosti ekonomije i životne sredine.
„Cilj ovog zakona je obezbjeđivanje kontinuiteta pružanja ključnih usluga i funkcionisanja kritične infrastrukture“, navodi se u Predlogu.
Obuhvaćeno je 11 sektora: energetika, saobraćaj, bankarstvo, infrastruktura finansijskog tržišta, zdravstvo, voda za piće, otpadne vode, digitalna infrastruktura, javna uprava, svemir, kao i proizvodnja, prerada i distribucija hrane.
Kritični subjekti određivaće se, između ostalog, na osnovu uticaja eventualnog poremećaja na pružanje glavnih usluga, međuzavisnosti sa drugim sektorima, mogućnosti jedinstvene tačke otkaza i potencijalnih prekograničnih efekata.
Ministarstva nadležna za pojedine sektore dostavljaće predloge Ministarstvu unutrašnjih poslova, nakon čega će Vlada odlukom određivati kritičnu infrastrukturu i kritične subjekte.
“Za subjekte koji budu označeni kao kritični zakon predviđa niz novih obaveza. Oni će morati da formiraju tim za otpornost, izvrše procjenu rizika, izrade i sprovode plan otpornosti, preduzimaju tehničke, bezbjednosne i organizacione mjere, prijavljuju značajne incidente i obezbijede obuku zaposlenih”, ističe se u obrazloženju.
Plan otpornosti moraće da bude izrađen i dostavljen Ministarstvu na saglasnost u roku od devet mjeseci od odluke kojom je subjekt određen kao kritičan. Plan će obuhvatati procjenu rizika, mjere prevencije, zaštite, odgovora i oporavka.
Jedna od značajnijih obaveza sprovođenja je provjera otpornosti pod stresom.
„Kritični subjekt je dužan da sprovodi provjeru otpornosti pod stresom (stres test) najmanje jednom godišnje“, propisano je Predlogom zakona.
Ministarstvo će moći da naloži sprovođenje stres testa i organizovanje vježbe, a kritični subjekt će, na osnovu rezultata, morati da izvrši reviziju plana otpornosti.
Incident mora biti prijavljen u roku od 24 sata
U Predlogu zakona preciziraju se i obaveze u slučaju incidenta koji može značajno uticati na pružanje usluge.
Kritični subjekt moraće da o takvom incidentu obavijesti Ministarstvo i resorno ministarstvo bez odlaganja, a najkasnije u roku od 24 sata od saznanja za incident.
Detaljan izvještaj o incidentu moraće da bude dostavljen najkasnije u roku od 30 dana.
U zakonu se kao značajan incident definiše onaj koji može izazvati ozbiljan poremećaj pružanja ključnih usluga, ima dugotrajan ili širok teritorijalni uticaj ili može imati prekogranične posljedice.
Podaci o kritičnoj infrastrukturi biće povjerljivi
Predviđeno je formiranje zbirnog i sektorskih registara kritičnih subjekata.
“U njima će se voditi podaci o subjektima, sektorima i podsektorima, ključnim uslugama, lokaciji kritične infrastrukture, nadležnim organima, kao i odgovornim licima i koordinatorima”, pojašnjeno je.
Međutim, podaci o identifikovanim rizicima, ranjivostima, tehničkim i fizičkim mjerama zaštite, tačnim lokacijama kritične infrastrukture i identitetu kritičnih subjekata tretiraće se kao osjetljivi bezbjednosni podaci.
Njihovo javno objavljivanje, prema obrazloženju, moglo bi ugroziti nacionalnu i javnu bezbjednost, operativnu otpornost infrastrukture ili otkriti ranjivosti koje bi mogle biti iskorišćene za izazivanje poremećaja.
Kazne do 20.000 eura
Za nepoštovanje brojnih obaveza predviđene su novčane kazne.
Kritični subjekt kao pravno lice može biti kažnjen od 3.000 do 20.000 eura ukoliko, između ostalog, ne formira tim za otpornost, ne izvrši procjenu rizika, ne izradi plan otpornosti, ne sprovodi propisane mjere zaštite, ne prijavi incident ili ne obezbijedi obuku zaposlenih.
Ista kaznena skala predviđena je i za niz drugih obaveza, dok su za pojedine prekršaje propisane kazne od 2.500 do 20.000 eura. Za odgovorna lica predviđene su dodatne novčane kazne.
U obrazloženju se navodi da je Predlog zakona pripremljen radi usklađivanja crnogorskog zakonodavstva sa Direktivom (EU) 2022/2557 o otpornosti kritičnih subjekata.
Vlada donošenje zakona povezuje i sa procesom pristupanja Evropskoj uniji.
„Donošenje ovog zakona predstavlja jednu od obaveza Crne Gore u procesu pristupanja Evropskoj uniji, posebno u kontekstu zatvaranja Poglavlja 24 – Pravda, sloboda i bezbjednost“, navodi se u obrazloženju.
Zakon je zbog toga predložen po hitnom postupku, uz obrazloženje da je njegovo donošenje neophodno radi zatvaranja Pregovaračkog poglavlja 24.
Predviđeno je da podzakonski akti za sprovođenje zakona budu donijeti u roku od devet mjeseci od njegovog stupanja na snagu, dok bi odredbe koje se odnose na kritične subjekte od posebnog evropskog značaja počele da se primjenjuju od dana pristupanja Crne Gore Evropskoj uniji.
Izvor: CdM
