“Oficir i džentlmen” (An Officer and a Gentleman, 1982) reditelja Tejlora Hekforda, jedan je od najslavnijih filmova snimljenih u prvoj polovini osamdesetih, a danas je 41 godina od premijere.
Junak filma „Oficir i gospodin“ nije ni jedno ni drugo kada film počne, ali je i jedno i drugo kad se završi. U ovoj staromodnoj vojničkoj priči, sebičan i tvrd usamljenik postaje mnogo, mnogo bolji čovek, zahvaljujući strogosti obuke i ljubavi dobre žene. Neosporno je da u ovome postoji element okrutnosti. Ali to ne sprečava da „Oficir i gospodin“ bude prvoklasni film – prelepo odglumljen, sa savršeno uključenom romansom.
„Oficir i džentlmen“, priča je o Zaku Meju (Ričard Gir), koji se prijavljuje u mornaricu kao poslednju šansu da napravi nešto od sebe. Prve scene filma govore o Zakovom problematičnom detinjstvu i čine film malo sporim za početak, ali se fokus ubrzo pomera na posao koji mu je pri ruci: Zakovu osnovnu obuku u školi kandidata za oficire mornaričke avijacije.
Tamo upoznaje tri osobe koje će mu postati veoma važne: narednika Emila Folija (Luis Goset Džr.), instruktora čije su metode najmudrije i najteže, Sida Vorlija (Dejvid Kit), prijatelja iz malog grada koji nije samodovoljan kao Mejo, i Polu (Debra Vinger), živahnu, zavodljivu lokalnu devojku koja samo čeka da dođe pravi kadet.
Ne treba vam kristalna kugla da biste pogodili kako će neko od ovih ljudi uticati na Zaka, ili otprilike kako će se priča odvijati. Odnos između narednika i Zaka je kičma filma, a njegovo srce romansa s Polom, lepom pripadnicom radničke klase „Oficir i džentlmen“ nije film koji donosi mnogo iznenađenja. Umesto toga, oslanja se na snagu stereotipa da bi izgradio konvencionalnu, ali izuzetno ubedljivu dramu. Scenario Daglasa Deja Stjuarta, podjednako se oslanja na njegovo mornaričko iskustvo (on je sam pohađao školu za oficire) i na njegovo znanje o tome kako najuspešniji stari vojni filmovi prave magiju.
Tejlor Hekford unosi u ovaj film toplinu i pedantnost koja se vidi u svakom njegovom aspektu. Čak i kada povremeno gura svoje klišeje predaleko – kao što to čini u podzapletu o Sidovoj ljubavnoj aferi sa sponzorušom – film nikada ne gubi moćnu kontrolu nad emocijama gledaoca.
Najbolja stvar kod „Oficira i gospodina“ je nivo glume koji se održava tokom čitavog perioda, posebno u ključnim rolama Ričarda Gira, Debre Vinger i Goseta. Gir nikada ranije nije bio ovako upečatljiv. Kada je narednik Foli Zaka konačno gurnuo do krajnjih granica, i on mora da ga moli da ga ne izbaci iz jedinice, on vrišti: „Nemoj to da radiš! Nemam kuda više da idem!“ Ako publika ne veruje u ovo, film je izgubljen, ali Gir ga čini potpuno stvarnim.
On unosi isto toliko autentičnosti u ljubavne scene sa Debrom Vinger, koja i sama ima toliko emocionalne neposrednosti da blista. Njeno lice je otvoreno i čini da Polina osećanja budu što očiglednija i upečatljiva. Njena Pola je kombinacija drskosti i ranjivosti, seksi devojka snažne volje koja se užasava da će joj posao u fabrici papira biti sve što joj život nudi.
Kada dođe Zak, ne može da poveruje u svoju sreću, niti može da je prihvati. Jedna od stvari koja čini „Oficira i gospodina“ tako delotvornim je to što je to ljubavna priča o dvoje ljudi koji nisu planirali da se zaljube. Kako kapituliraju pred emocijama trenutka, publika je dalje uvučena u dramu.
Goset, uvek dobar kao podrška, ovoga puta je zvezda. Kao Foli, on je zapanjujući, sarkastičan majstor, ali ispod svih tih uvreda ima povučenu pristojnost koja karakteriše praktično svakoga (sa jednim značajnim izuzetkom) u filmu. Jedna od retkih nepotrebnih scena u filmu je završna Folijeva, ona koja dokazuje publici da je njegova kazna regruta savršeno sračunata da iz njih izvuče ono najbolje. Zahvaljujući suptilnosti Gosetove glume, publika je to naučila mnogo ranije.
Sporedne uloge u filmu su takođe za pamćenje, među kojima su Kit, Liza Blaunt kao sponzoruša i Liza Ajlbaher kao jedina žena regrut koja prolazi osnovnu obuku. Šta će joj uraditi Foli, koji tako užurbano i razmetljivo kažnjava sve, kad ona ne može da prati muškarce? Uradiće pravu stvar, stvar vrednu divljenja. Tako se ponašaju likovi u filmu “Oficir i džentlmen“.
„Sad mi je tako smešno kada mi ljudi govore koliko je to bilo nežno i meko, jer nije“, rekao je reditelj Tejlor Hekford u intervjuu 2000. godine. „Film je pun seksa i vulgarnosti i prati veoma grube, nervozne ljude. Bio je to težak film za snimanje, sa svim jakim ličnostima koje su bile uključene.”
U svojoj biografiji Goset je napisao da se Gir i Debra Vinger (koja je glumila Zakovu „gradsku“ ljubavnicu, Polu) nisu slagali na snimanju.
Ali Gir kaže da nisu imali problema da pronađu romantičnu hemiju.
„Tada smo bili kao mlade životinje. Bila je to životinjska atrakcija između nas dvoje.”
Film je dobio dva oskara, za najbolju mušku sporednu ulogu (Luis Goset Džr.) i za najbolju originalnu pesmu. U pitanju je legendarna stvar “Up Where We Belong” koju su otpevali u duetu Dženifer Vorns i Džo Koker.
Bratislav Nikolić
Izvor: Nova.rs
