- E Play – Obični ljudi (2014)
E Play su mi, inače, omiljeni domaći bend ako ne računamo ove u kojima sam ili svirao ili sviram. Mogao bih tri albuma samo od njih (samo tri? čujem strog i prekoran glas sa visine mi se obraća) da stavim na ovaj mali minijaturni spisak. Uvek posebni, jedinstvenog zvuka i izraza, izuzetan nivo svake komponente i estetski i na svaki drugi način. I jedan od omiljenih basova kao takvih.
2. EKV – Ljubav (1987)
Ekv na svom vrhuncu, savršena ploča. Ne bih dalje.
3. KKN – Igračka plačka (1998)
Tračak svetla, dašak svežine, veselosti i života u ono vreme. I to tako šmekerski, tako elegantno a mladi ljudi. Još jedan od mojih omiljenih basova.
4. Leb i sol – Leb i sol (1978)
Fusion u najboljem smislu, razbija koliko je dobar album, plus, po meni, Vlatko je tad i u to vreme imao najbolji ton (gibson sg khmkhm).
5. Disciplin A Kitschme – I Think I See Myself on CCTV (1996)
Eksplozije energije u rafalima. Rejv, ali analogni bas i bubanj, ćao! Uzbudljivo do besvesti, sve kazaljke u crveno, fenomenalno, neponovljivo, unikatno.
Boško Stanojević rodio se 19.08.1967 u Beogradu ”da peva i svira, što hvala Bogu, i dalje čini.”
Boško je bio zadnji basista EKV, u razgovoru za Rockomotivu o tom vremenu kaže: ”Strašno kratko je sve to trajalo, to je bio vremenski raspon od svega četiri meseca, ali mi nismo sve to vreme proveli zajedno. To su bili retki susreti… Ja sam u to vreme imao veliku kuću u Vršcu, pa smo tamo u kontinuitetu proveli dve nedelje. Bilo je tu mnogo džemanja, gotovo sve vreme smo svirali dok smo bili kod mene. U tim džemovima je bilo nekoliko embriončića budućih pesama, čak je Magi i najavila u nekom intervjuu da smo u procesu stvaranja nove muzike. Potom smo se svi raspustili sa dolaskom leta, da bismo nešto kasnije održali nekoliko koncerata. Međutim, ispostavilo se da je nastup na Pjesmi Mediterana 1994. godine bio i poslednji.”
Nakon EKV Boško je svirao sa mnogobrojnim muzičarima i grupama a skrasio se u jednom o najpoznatijih i najboljih ex-yu bendova KKN (Kanda, Kodža i Nebojša). O svom iskustvu sa KKN Stanojević, takođe u razgovoru za Rockomotivu kaže ”Što se sviranja basa tiče, već sada mogu da ti kažem da bih teško svirao bas bilo gde drugde. Bez šale. Ja bolji odnos, kako drugarski tako i umetnički, nisam imao nikada, niko od njih mi nikada nije sugerisao šta i kako da sviram, a nije da ne bi mogli. Uvek sam imao potpunu slobodu u bendu i ovih deset godina sviranja i druženja je nešto čega ću se uvek sa radošću sećati. Tako da, što se basiste tiče, tu su sve moje ambicije zadovoljene, pa i više od toga. Imam priliku da koristim dva različita basa, da sviram na dva različita načina u istom bendu.”
Autor: Dragan Leković
