Povišeni nivoi kortizola uzrokovani porastom temperature izazivaju odgovor na stres koji nas može učiniti razdražljivim i nemirnim. Parasimpatički nervni sistem, koji održava naše tijelo mirnim, postaje manje aktivan na višim temperaturama, što nas čini podložnijim stresu.
Uobičajeni efekti visokih temperatura na mentalno zdravlje uključuju osjećaj letargije, nesanicu, povećanu razdražljivost, bijes, anksioznost, depresiju i stres. Iako ovi psihološki odgovori mogu izgledati kratkotrajni, oni mogu imati dugoročne posledice.
Studija iz 2022. objavljena u časopisu “JAMA Psychiatry” proučavala je više od dva miliona ljudi i otkrila da se tokom vrućih dana broj posjeta hitnoj pomoći zbog problema sa mentalnim zdravljem značajno povećava. Posjete zbog zloupotrebe supstanci, anksioznosti, poremećaja raspoloženja i šizofrenije povećavaju se svakog ljeta tokom toplotnih talasa.
Visoke temperature smanjuju našu produktivnost
Skokovi temperature takođe mogu uticati na san i poremetiti funkcionisanje neurotransmitera u mozgu, što direktno utiče na naše kognitivne sposobnosti i produktivnost na poslu, školi i kući.
Studija iz 2018. ispitivala je uticaj klimatizacije na kognitivne sposobnosti mladih ljudi koji su živjeli u spavaonicama tokom toplotnog talasa. Neki učenici su uživali u udobnosti centralne klimatizacije, koja je održavala temperaturu u njihovim sobama na prijatnih 21 stepen.
Drugi su boravili u prostorijama bez klime, gdje su temperature porasle i do dvadeset sedam stepeni. Tokom dvije nedjelje, učenici su svakog jutra radili niz testova na svojim telefonima. Oni koji su boravili u pregrijanim sobama imali su konstantno niže rezultate.
Druga studija je pokazala da je produktivnost na radnom mjestu najveća na temperaturi vazduha od oko 22 stepena Celzijusa, dok produktivnost počinje da opada na 25 stepeni. Nalazi ovih studija ukazuju na smanjenu sposobnost jasnog, brzog i efikasnog razmišljanja kada je naše tijelo pregrijano.
Ne zaboravite da pijete dovoljno vode
Iako svi to znamo, vrijedi napomenuti da je važno da ostanete dobro hidrirani, jer to može pomoći u ublažavanju uticaja visokih temperatura na mentalno zdravlje. Dehidracija je uobičajena tokom perioda ekstremnih temperatura i može pogoršati mentalne probleme. Mnogi ljudi potcjenjuju koliko tečnosti treba da piju kada se mnogo znoje ili provode vrijeme na otvorenom. Određeni ljekovi takođe mogu doprinijeti ili pogoršati dehidraciju.
Čak i jedan stepen može pogoršati depresiju i anksioznost
Moramo razumjeti da klimatske promjene utiču ne samo na životnu sredinu, već i na naše fizičko i mentalno zdravlje. Nedavno istraživanje objavljeno u časopisima “Lancet i Nature Climate Change” pokazalo je da porast temperature od samo jednog stepena može pogoršati depresiju i anksioznost prenosi Psychology today.
