Stefan Malarme (fr. Stéphane Mallarmé; Pariz, 18. mart 1842 — Vulen sir Sen, 9. septembar 1898) francuski pjesnik, jedan od osnivača simbolizma. On je najpotpunije izrazio težnje simbolizma da novim pjesničkim jezikom stvaraju čistu poeziju, koja treba da otkrije apsolutnu stvarnost oslobođenu od vulgarnosti svakodnevnog života.
Labud
Devičansko Danas, živahno i krasno
zanesenim krilom da l’ razbiti smede
jezero sleđeno, s injem, kud se dede
letova zastalih lednik blistav jasno.
Negdašnji se Labud seća, ali kasno:
divan je, no zalud slobodu on htede,
jer opevo nije kraj gde da provede
vek, kad mraz jalov sinu čamom strasno.
Vratom strešće belu tu smrt što je steče
prostorom kažnjena tica kog poreče,
al’ na užas tla što perje joj sputava.
Sablast koja na tom mestu sjaji, prisno,
ukočen u hladnom snu prezira spava
zaodenut Labud, izgnan beskorisno.
Prepjevao: Vladeta Košutić
Poezija ne treba da imenuje stvari već da stvara njihovu atmosferu, ona ne treba da kazuje nego da nagovještava, ne da djeluje opisom i slikom nego sugestijom. Ovim shvatanjem pjesnik jeziku daje glavnu prednost.
Strepnja
O zveri, ja neću večeras u tami
Da ti svladam telo, večno greha žudno,
Niti poljupcima u beskrajnoj čami
Da ti mrsim tužno masne kose bludno.
Teški san bez snova moje srce traži,
San koji će svako kajanje da zbriše,
San drag tebi posle tvojih crnih laži,
Tebi, što o smrti znaš od mrtvih više.
Jer, Blud rijuć ispod otmenosti moje,
Jalovošću svojom žigosa nas dvoje;
Al’ dok ti u grud’ma surovim ko kam
Srce je kog zločin ne vređa nijedan,
Ja bežim, bled, videć les mrtvački ledan:
Bojim se umreću ako legnem sam.
Za razliku od drugih simbolista koji su svoje nezadovoljsto izražavali boemskim životom, Malarme je živio mirnim životom profesora engleskog jezika. Ali, to mu nije nimalo smetalo da poeziji posveti svoj život.
Zbirke pjesama:
Pjesme“ (1887).
Knjiga“ (1897).
Pjesme i proza“ (1891).
