Crna Gora je fokusirana na projekat južnog gasnog koridora, TAP-a i IAP-a, čime bi se obezbijedilo stabilno snabdijevanje gasom i izgradili novi energetski objekti, koji će biti predviđeni gasnom studijom na kojoj radi Elektroprivreda.
Delegacija Ministarstva kapitalnih investicija, predvođena državnim sekretarom za energetiku i rudarstvo, Markom Perunovićem, učestvovala je na osmom sastanku Vijeća ministara za južni gasni koridor koji se održava u Bakuu.
Perunović je na početku izlaganja istakao da je Crna Gora mala, jadranska zemlja, sa velikim energetskim potencijalom.
On se posebno osvrnuo na obnovljive izvore energije i korespondirajuće projekte koji su u toku, kao i na unapređenje hidro potencijala.
Perunović je, kako je saopšteno iz Ministarstva, naveo da Termoelektrana (TE) Pljevlja predstavlja osnovu energetskog sistema i čini 40 do 45 odsto ukupne proizvodnje električne energije u Crnoj Gori, te da, u skladu sa energetskom tranzicijom, poseban fokus treba staviti na taj objekat.
Da bi se zelena tranzicija sprovela na pravilan i održiv način, neophodan je stabilan izvor energije kakav je prirodni gas.
„Zbog toga je Crna Gora fokusirana na projekat južnog gasnog koridora, TAP-a i IAP-a, čime bi se obezbijedilo stabilno snabdijevanje gasom i izgradili novi energetski objekti, koji će biti predviđeni gasnom studijom, na kojoj radi EPCG“, navodi se u saopštenju.
Sastanak je otvorio predsjednik Azerbejdžana, Ilham Alijev, koji je, tokom izlaganja, predstavio status projekta gasovoda i osvrnuo se na do sada utvrđene rezerve gasa i tekuće projekte koji su fazi razvoja, a koji bi obezbijedili nove stotine milijardi kubika prirodnog gasa.
Aliyev je naglaslio da je je Azerbedžan pouzdan partner okolnim zemljama kao i Evropskoj uniji (EU), da je prepoznat kao izvoznik sirove nafte, gasa, naftnih derivata, mineralnih ulja i struje i da pretenduje da bude lider iz te oblasti u regionu.
Evropska komesarka za energetiku, Kadri Simson, je projekat gasovoda ocijenila kao ključan za snabdijevanje EU prirodnim gasom.
Ona je saopštila da EU teži ka smanjenju emisije ugljen-dioksida i da usmjerava zemlje članice na LNG, prirodni gas i vodonik, želeći da da 2030. godine 25 odsto proizvodnje energije bude bazirano na gasu.
Evropski komesar, Oliver Varhelji, je takođe naglasio važnost Azerbejdžana kao strateškog partnera EU, dodajući da je gas, kao eneregetski izvor, neophodan za zelenu tranziciju.
Varhelji je rekao da EU pruža finansijsku podršku Azerbedžanu a, samim tim, ta država postaje atraktivna sredina za strane investitore.
On je napomenuo da je EU izdvojila 13 milijardi eura za podršku Zapadnom Balkanu za projekte koji bi pomogli zelenoj tranziciji.
Ministar energetike Azerbedžana, predstavnici SOCAR-a, British Petroleuma, TANAP-a i Trans Adriatic pipeline-a iznijeli su podatke o količinama upumpanog gasa tokom prošle godine i planove za ovu, kao i razvoje projekata koji će povećati kapacitete gasa za snabdijevanje.
“Ministri ostalih zemalja istakli su vaznost ovog projekta za ekonomski razvoj i proizvodnju električne energije i grijanje, koja je od velikog značaja zbog energetske krize”, zaključuje se u saopštenju.
