Usklađivanje i dostizanje standarda EU korištenjem pretpristupnih fondova je ključno za proces integracije Crne Gore, istaknuto je na sastanku IPA sektorskih nadglednih odbora održanim u Podgorici. Razgovarano je o napretku i rezultatima u svim sektorima koji su podržani pretpristupnim programima, kao i o tome kako da se podrška iskoristi na najbolji način za Crnu Goru da bi zatvorila proces pristupanja u narednim godinama.
Otvarajući sastanak, državna sekretarka i nacionalna službenica za ovjeravanje u Ministarstvu finansija Milica Adžić je istakla značaj posvećenosti integraciji Crne Gore u Evropsku uniju kroz zajedničke napore nacionalnih vlasti, dominantno izražene kroz implementaciju IPA okvira. Kako navode iz resora evropskih poslova, posebno je naglasila da crnogorske IPA strukture, kroz okvir pretpristupne podrške EU, nastoje uskladiti zakonodavni i institucionalni okvir sa evropskim standardima i pripremiti Crnu Goru za buduće djelovanje kao punopravne članice EU.
“Kroz podršku tokom godina napravljeni su značajni pomaci, posebno u jačanju institucionalnih kapaciteta, unapređenju ambijenta kroz značajne infrastrukturne projekte, te opipljivim podsticajima u društveno-ekonomskom razvoju i poboljšanju standarda upravljanja. Značaj novih IPA programa posebno se ogleda u činjenici da će nacionalne IPA strukture, kroz koordinaciju Ministarstva finansija, rasti unutar šireg okvira regionalne saradnje i približavanja standardima EU. Ministarstvo finansija, sa novim elanom i impulsom, posvećeno je održavanju načela transparentnosti, odgovornosti i partnerstva, koje će biti podržano kroz dinamičnu saradnju sa Evropskom komisijom i partnerima u Briselu”, naveli su iz Ministarstva evropskih poslova.
V.D. generalnog direktora za koordinaciju finansijske podrške EU u Ministarstvu evropskih poslova Bojan Vujović je poručio da Crna Gora ulazi u završnu fazu pregovora i, uz pozitivan IBAR, očekuje zatvaranje poglavlja sa ciljem da Crna Gora postane naredna članica EU.
Vujović je, navode, informisao o trenutnom stanju kada je riječ o korišćenju evropskih fondova, te naglasio visok stepen ugovaranja sredstava u okviru IPA II finansijske perspektive koji iznosi 95%, što predstavlja solidnu osnovu za aktuelne napore koji se preduzimaju u okviru IPA III perspektive.
Ukazao je na aktivnosti u dijelu jačanja institucionalnih kapaciteta za korišćenje EU fondova i ispunjavanje završnih mjerila u okviru Poglavlja 22 – Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata, te istakao aktuelni rad na reviziji Akcionog plana za ispunjavanje zahtjeva kohezijske politike, kako bi Crna Gora bila spremna da apsorbuje i efikasno koristi dostupne EU fondove nakon članstva.
Kako su istakli, Vujović se takođe osvnuo na predan i zahtjevan rad crnogorske administracije na izradi Reformske agende za Plan rasta EU za Zapadni Balkan, za koju je EU obezbedila 383,5 miliona eura podrške, od čega je 60% povoljnih zajmova, a ostatak bespovratna sredstva.
Vlada je 20. juna 2024. usvojila listu reformi za Reformsku agendu koja uključuje 32 prioritetne reforme u četiri ključna područja: poslovno okruženje, digitalna i zelena tranzicija, razvoj ljudskog kapitala i vladavina prava.
Šef Sektora za saradnju u Delegaciji Evropske unije, Ingve Engstrom, istakao je potrebu za obezbjeđivanjem resursa i rada na ispunjavanju svih preostalih zahtjeva, kako bi se zatvorila sva poglavlja u narednom periodu.
“EU pruža dosad neviđenu finansijsku podršku kroz novi Plan rasta, uz program pretpristupne podrške. Novina u okviru Reformske agende, dogovorene u Planu rasta, je da će sredstva biti pružena samo kada i ako se postignu ciljevi reformi. Da bi koristila sredstva iz Plana rasta, Crna Gora će prvo morati da investira u ljude, opremu i IT, i da pažljivo prati sprovođenje dogovorenih reformi. Prava korist od Plana rasta nije u finansiranju, već u sprovođenju reformi koje bi značajno unaprijedile ekonomiju Crne Gore,” rekao je Engstrom.
Izvor: RTCG
