Konzumiranje alkohola nije ograničeno samo na ljudsku vrstu. Etanol čini dio ishrane mnogih životinja, koje ga najčešće unose kroz fermentisano voće, sok i nektar. Ipak, prag tolerancije alohola kod nekih životinja izgleda da je viši nego što je to slučaj kod nas.
Ljudi su možda pretvorili konzumiranje pića u nešto poput umjetničke forme, ali kada je riječ o životinjama i njihovoj sklonosti ka alkoholu, homo sapiens nije tako daleko, kažu istraživači.
Pregled objavljenih dokaza pokazuje da se alkohol prirodno javlja u skoro svakom ekosistemu na Zemlji, što čini vjerovatnom pretpostavku da većina životinja koje se hrane voćem sa velikim sadržajem šećera i nektarom, redovno unosi opojnu supstancu.
Iako su mnoga stvorenja evoluirala tako da mogu da podnesu alkohol i unose samo kalorije, neke vrste su naučile da se štite alkoholom. Neki su, međutim, izgleda manje sposobni da se nose sa njegovim efektima.
„Udaljavamo se od antropocentričnog gledišta da alkohol koriste samo ljudi. Etanola zapravo ima u izobilju u prirodnom svijetu“, rekla je Ana Bouland, članica istraživačkog tima Univerziteta u Ekseteru.
Nakon analiziranja istraživačkih radova o životinjama i alkoholu, naučnici su došli do „raznolike grupe“ vrsta koje su prihvatile etanol i prilagodile se na ishranu u kojoj se nalazi. Ova materija najčešće se nalazi u prirodi u fermentisanom voću, soku i nektaru.
Doba obilja etanola na Zemlji počelo je prije oko 100 miliona godina kada su biljke cvjetnice počele da proizvode slatke plodove i nektar koji je mogao da fermentiše. Sadržaj alkohola je obično nizak, oko jedan do dva odsto alkohola po zapremini (alc/vol), ali u prezrelom palminom voću koncentracija može da dostigne i 10 odsto.
U jednoj studiji, divlje šimpanze u jugoistočnoj Gvineji snimljene su kamerom kako piju alkoholni sok palmi od rafije. Takođe, pauk-majmuni na ostrvu Baro Kolorado u Panami uživaju u žutim plodovima mombin šljive za koju je utvrđeno da sadrži između jednog i dva i po odsto alkohola.
„Nagomilavaju se dokazi da ljudi ne piju sami“, navode autori studije u časopisu Trendovi u ekologiji i evoluciji.
Sasvim drugo pitanje je da li konzumacija dovodi do pijanstva. Mnogo je priča o pijanim životinjama, od slonova i pavijana opijenih plodovima marule u Bocvani, do losa koji je pronađen sa glavom zaglavljenom u stablu u Švedskoj nakon što se gostio fermentisanim jabukama. Ali ni u jednom od ovih slučajeva količina alkohola nije mjerena ni u životinjama niti voću.
Čini se da mnoge životinje impresivno podnose alkohol. Uprkos tome što perjasta tupaja „troši nevjerovatnu količinu etanola“, naučnici nisu pronašli dokaze da su životinje bile opijene, ali priznaju da je teško reći kako bi se pijane rovčice ponašale.
Životinje koje redovno jedu fermentisanu hranu imaju tendenciju da brzo metabolišu alkohol, što ih štiti od njegovih najgorih posljedica. Ali neka stvorenja se rjeđe susreću sa etanolom i mogu da imaju posljedice.
Testovi sprovedeni nad američkim kudarama, koje su uginule od sudara sa ogradama i drugim objektima, otkrili su da su ptice letjele pod uticajem alkohola nakon što su se najele prezrelih bobica brazilskog bibera.
„Opijanje nije korisno u okruženju u kojem se borite da preživite“, istakla je Boulandova.
Možda se najupečatljiviji efekti alkohola mogu vidjeti na insektima. Mužjaci voćnih mušica se okreću alkoholu kada su odbačeni kao par, dok ženke blisko srodne vrste postaju manje izbirljive u vezi sa svojim partnerima i imaju seks sa više mužjaka nakon opijanja.
Voćne mušice polažu jaja u hranu bogatu etanolom, što ih štiti od parazita.
Ranije ovog mjeseca, istraživači predvođeni Eranom Levinom sa Univerziteta u Tel Avivu otkrili su da je stršljen Vespa orientalis možda jedina životinja koja može da konzumira neograničenu količinu alkohola, a da ne trpi štetne posljedice.
„Mogu da unesu do 80 odsto jak rastvor etanola bez ikakvih negativnih efekata na njihovu smrtnost ili ponašanje“, kaže dr Sofija Bušebti, autorka studije.
„Ako izuzmemo voćne mušice, primate aje-aje sa Madagaskara i sporog lorija (Nycticebus), nejasno je da li životinje više vole hranu koja sadrži etanol“, navodi Metju Karigan sa koledža Centralne Floride, koji je radio na pregledu sa Anom Bouland.
Karigan otkriva da je jedan od sljedećih koraka naučnog tima testiranje da li životinje u divljini više vole hranu koja sadrži etanol ili je jedu samo kada je nivo etanola prenizak da bi se otkrio ili je, pak, nefermentisano voće teško pronaći.
Izvor: RTS/Guardian
