”Glavno mesto za sastanke bio im je ulaz susedne zgrade. Često su sedeli na stepeništu i ljubili se, sve dok se ne bi upalilo svetlo. To je bio znak da moraju da istrče napolje i da se prave da se ne poznaju.
Posle izvesnog vremena su odlučili da preciziraju vreme i mesto susreta. Ona bi ga obično čekala, jednom je zakasnio čitav sat.
– Izvini, igrao sam preferans, da bih mogao negde da te izvedem.
– Nigde, izgubio sam pare.”
Izvor: Pavle Vuisić, najveći glumac Jugoslavije – Aleksandar Đuričić
