Znate onaj osjećaj kad boravite na nekoj žurci, baš vrhunskoj žurci, a da vam ni jedan jedini tren ne bude krivo što ste prisutni na istoj? E, upravo tako je bilo na sinoćnjoj, prvoj na otvorenom prostoru, Rockstrikciji Vol.4.
Rockstrikcija, počevši od 1 pa sve do sinoćnje 4 i jeste upravo to, jedna velika žurka gdje se uz vrhunsko ozvučenje masa koja dođe opusti, izduši, ne misli o ničemu drugom osim da uživa uz omiljenu muziku.
Nego, da ne smaram uvodom i ne dužim previše… Rockstrikcija 4. je počela nastupom Atheist Rap i njihovim megahitom ”Momci se vraćaju u grad”. Kako je pjesma počela, tako je ritam počeo da nas obuzima a noge su počele da vode sopstvenu politiku. Već posle nepuni minut, znao sam… prisustvujemo spektaklu. Energija koju su pružili momci sa beskrajno simpatičnim vovođanskim naglaskom bila je neopisiva. Dok su se horski pjevale Blu trabant, Vartburg limuzina, Dr Pop, Superstar, Felićita, Pritilend i ostali hitovi Atheista bilo mi je savršeno jasno da je to uz izuzetne nastupe Nikole Vranjkovića ili Bjesova, gdje se povremeno doslovce dešavala euforija, svakako najbolji nastup na Rockstrikciji do sada. Nije stvar samo u prezentaciji muzike, odličnom zvuku, jer, bez savršene interakcije s publikom, razmjene pozitivne energije… to – ne bi bilo to. A momci iz Atheista su, apsolutno, sinoć pružili sve TO. Nakon njihovog nastupa, u razmjeni utisaka sa prisutnim meni poznatim ljudima, konstatovah ”Ovi razbiše, oduvaše!”, ”Razbiše!”.
Slijedio je nastup Let 3, meni nikad pretjerano interesantnih, čak, rekao bih, povremeno dosadnih, napornih, smornih, pretencioznih momaka. I, da ste me pitali prije sinoćnjeg koncerta… možda bih rekao ”Oni su anti-propaganda rock muzike kao takve”. Imajući u vidu koliko su neki od prisutnih pristalica rock muzike, i to meni dragi, pametni, obrazovani ljudi (dakle, ljudi koje lično poznajem), skakali, pjevali, masovno uživali uz ”Ekvator i paralele” ili ”Izgubljeni” ili dok su mnogi drugi horski pjevali ”Izađi mala” ili ”Dođi da ostarimo zajedno”, što bi nekome sa strane, ko nije upućen, ko prvi put čuje/vidi djelovalo možda na prvi pogled neozbiljno, shvatio sam koliko sam pogriješio u pogledu Let 3 i da su i te kako ozbiljni koliko god ih ja prije Rockstrikcije sinoć smatrao neozbiljnim. Ipak, ne traje neko bez veze 40 godina. Eto, desi se i meni da pogriješim, doduše rijetko, vrlo rijetko ali… desi se.
Na kraju, definitvno znam jedno… Momci koji organizuju Rockstrikciju mogu da budu ponosni na sve što su uradili do sada. Znam koliko su imali problema oko organizacije, tj. oko obezbjeđenja adekvatnog prostora, znam koliki su trud uložili da bi napravili ono što ja zovem žurkom a u stvari je apsolutni spektakl. Ljudi, kapa dolje! Imaćete šta da pričate svojim unucima.
Vidimo se na Rockstrikciji 5.
Autor: Dragan Leković