Čelnik pokreta “Evropa sad” Milojko Spajić nabrojao je 10 razloga zbog kojih poslanici ne bi smjeli da podrže predlog Zakona o budžetu za 2023. godinu.
1. Osnova za budžet za 2023. je rebalans za 2022. kojim je planiran deficit od 8 % BDP-a i dodatno zaduženje od 350 miliona eura, što se neće desiti budući da je trenutno deficit na istorijski najnižem nivou od samo 1 % BDP-a, a zaduženje nije potrebno iz razloga što će u državnoj kasi ostati preko 200 miliona eura depozita.
2. Ne sadrži nijednu mjeru usmjerenu na stvaranje uslova za generisanje novih prihoda budžeta
3. Rashodi su značajno veći u odnosu na prethodne budžete, što bi pozdravili da je u pitanju finansiranje strukturnih reformi ili velikih investicionih projekata. Međutim, mi u budžetu za 2023. vidimo deficit tekuće potrošnje od prosječno 150 miliona godišnje u periodu 2023-2025, što znači da će se država zaduživati za finansiranje vršenja svojih osnovnih funkcija.
4. Budžetom je planiran deficit tekuće potrošnje, ne samo u 2023. već i u 2024. i 2025. kao i ukupni kumulativni deficit na nivou od oko 6 % u svakoj godini i preko 2,5 mlijarde eura zaduženja u posmatranom periodu – što ukazuje da su prekršena sva pravila planiranja budžeta propisana Zakonom o budžetu i fiskalnoj odgovornosti.
5. Predlaže se dalje povećanje zarada u javnom sektoru, protiv čega Pokret Evropa sad nije, ali smatramo da to treba ostvariti na održiv način, ne zanemarujući i privatni sektor. Ovakvim pristupom dodatno se pravi jaz između zarada zaposlenih u javnoj upravi i privredi koja puni budžet.
6. Krši se član 9 Zakona o zaradama zaposlenih u javnom sektoru koji kaže: ,,Sredstva za zarade, u procesu planiranja Budžeta Crne Gore, mogu se povećati kada je budžet uravnotežen ili je ostvaren suficit, odnosno moraju smanjiti kad budžet ostvaruje deficit tekućeg budžeta preko nivoa od 2 % bruto domaćeg proizvoda”.
7. Nema ni govora o reformi zdravstvenog sistema i zašto se nastavlja sa eksponencijalnim rastom budžeta Fonda za zdravstveno osiguranje.
8. U budžetu nije pomenuta ni racionalizacija broja zaposlenih u javnom sektoru, što je upravo ova Vlada najavljivala kao jednu od glavnih reformi.
9. U kapitalnom budžetu nema ni jedan veliki i značajan projekat za Crnu Goru.
10. Budžet kojim se projektuje zaduženje za finansiranje tekuće potrošnje, rast deficita i rast javnog duga, a da pritom nije ponuđena nijedna konkretna reforma, mjera ili veliki infrastrukturni projekat, nije održiv i ne bi trebao dobiti podršku poslanika.
