Zvonimir „Zvonko“ Bogdan (05. januar 1942.)
Ko te ima taj te nema
Ne može se uhvatiti senka,
od života što ko Dunav teče
jer je život i svetlo i tama,
nekad jutro, a nekada veče.
jer je život i svetlo i tama,
nekom jutro, a nekome veče.
‘ko te ima taj te nema,
‘ko te nema taj te sanja,
‘ko te sanja taj te ljubi,
a ti o tom pojma nemaš.
Neki žive blizu al daleko,
kao kamen ne mogu se maći,
i dok se za ruke drže stalno,
u mraku se ne mogu pronaći.
i dok se za ruke drže stalno,
u mraku se ne mogu dotaći.
‘ko te ima taj te nema,
‘ko te nema taj te sanja
‘ko te sanja taj te ljubi,
a ti o tom pojma nemaš.
Al Dotaknu se linije života,
dve sudbine kao jedna traju
il se dirnu il se ne dodirnu,
al jedna za drugu dobro znaju
il se dirnu il se ne dodirnu,
al jedna za drugu dobro znaju
‘ko te ima taj te nema,
‘ko te nema taj te sanja
‘ko te sanja taj te ljubi,
a ti o tom pojma nemaš.
