Panel diskusija o razvoju socijalne i solidarne ekonomije, s fokusom na održivo zapošljavanje i inkluziju ranjivih grupa, održana je 27. maja u Naučno-tehnološkom parku u Podgorici, u okviru kampanje koja se sprovodi kroz projekat „EU podrška sektoru zapošljavanja i socijalne politike u Crnoj Gori“. Događaj je okupio predstavnike institucija, civilnog sektora i preduzetnike.
Vršiteljka dužnosti generalne direktorice Direktorata za socijalno preduzetništvo u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalnog dijaloga, Biljana Vučetić, istakla je da je resorno ministarstvo na čelu sa ministarkom Naidom Nišić, prepoznalo značaj razvoja socijalne i solidarne ekonomije – oblasti koja je dugo bila zanemarena uprkos tome što je u Evropskoj uniji već snažno razvijena.
„Ključna ideja društvenog preduzetništva jeste da se bavi problemima koje ni državne institucije ni profitni sektor ne rješavaju, fokusirajući se na društvenu korist i uključivanje zajednice. U tom pravcu, Vlada Crne Gore će prvi put donijeti strategiju i zakon koji će urediti ovu oblast kroz jasno definisane institucionalne okvire, uključujući registar socijalnih preduzetnika. Formirane su i radne grupe koje uključuju predstavnike različitih sektora, kako bi se izradio sveobuhvatan pristup i podstaklo poslovanje koje reinvestira profit u zapošljavanje i rješavanje problema lokalne zajednice, s ciljem jačanja društvene kohezije i ekonomskih aktivnosti“, zaključila je Vučetić.
Načelnica Direkcije za socijalno preduzetništvo, Milica Marđokić Sekulović istakla je da je jedna od glavnih aktivnosti Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalnog dijaloga, i napomenula da su socijalno preduzetništvo i solidarna ekonomija prepoznati kao alternativni model koji povezuje društveno odgovorno poslovanje s profitom, s ciljem da se kroz ekonomske aktivnosti rješavaju problemi zajednice i jača društvena kohezija.
“Iako principi socijalne ekonomije već postoje kroz rad zadruga, i nevladinih organizacija, tek sada se kroz izradu zakona i strategije uspostavljaju jasni institucionalni i pravni okviri za njihovo formalno prepoznavanje i razvoj. Ministarstvo rada je formiralo direktorat i radne grupe s predstavnicima civilnog sektora, a planira i uspostavljanje registra socijalnih preduzeća. Cilj nije da svi postanu socijalni preduzetnici, već da oni koji žele dio profita ulagati u rješavanje društvenih problema dobiju konkretnu podršku kroz zakone, finansijske podsticaje i EU fondove. Ovaj model postaje važan alat za zapošljavanje ranjivih grupa, sprečavanje migracija i jačanje socijalne pravde, te novu javnu politiku s dugoročnim potencijalom”, naglasila je Marđokić Sekulović.
Božina Stešević, projektni kordinator i istraživač socijalnih politika ADP Zid, istakao je da su kroz projekte koji promovišu cirkularnu ekonomiju i kreativne industrije razvijeni prostori koji omogućavaju testiranje i razvoj socijalnih preduzeća uz mentorsku i tehničku podršku, s ciljem stvaranja održivog ekosistema zasnovanog na društvenom uticaju umjesto profita.
„Ovi napori, praćeni radom na zakonskim i strateškim okvirima te promocijom socijalne ekonomije, teže ka njenom jačanju kao prepoznatljive i održive alternative u savremenoj ekonomiji, posebno privlačne novoj generaciji preduzetnika koji traže balans između lične svrhe i društvene koristi. Vrijeme u kojem živimo nas sve više podstiče da preispitamo kako razumijemo ekonomiju, preduzetništvo i ulogu profita u društvu, što otvara prostor za rast i razvoj socijalne ekonomije kao korektivnog faktora postojećem sistemu. U tom kontekstu, socijalna ekonomija postaje važan model za uključivanje marginalizovanih grupa i jačanje društvene kohezije, kroz stvaranje održivih okruženja i infrastrukture koje podržavaju razvoj socijalnih biznisa”, naglasio je Stešević.
Nacionalna kordinatorka Social Impact Award programa (SIA) Centra za omladinsku edukaciju, Jelena Kavarić sumirala je višegodišnji rad organizacije koja kroz programe za mlade razvija svijest o društvenoj odgovornosti i društvenom preduzetništvu, nastojeći da mladima ponudi konkretne alate, znanja i prilike za doprinos zajednici, ističući da su mladi u Crnoj Gori pokazali veliki entuzijazam i potencijal za kreiranje preduzetničkih ideja sa društvenim uticajem, uprkos nedostatku institucionalne podrške.
“Iako zakonodavni okvir još sazrijeva, praksa pokazuje da su mladi spremni za društvene promjene, a ova inicijativa predstavlja važan temelj za budući strateški razvoj društvenog preduzetništva u Crnoj Gori”, naglasila je Kavarić.
Predsjednik Unije mladih preduzetnika Crne Gore (UMPCG), Uroš Bulatović, je prisutnima predstavio kreativni hub koji je zasnovan isključivo na reciklaži i upcyclingu, gdje se od industrijskih ostataka i viškova prave novi proizvodi, a istovremeno se mladima pruža prostor, edukacija i podrška da se razviju kao kreativci i preduzetnici.
“Kao Unija mladih preduzetnika trudimo se da uklonimo prepreke koje sputavaju preduzetnike, iako je taj proces dug, iscrpljujuć i često spor. Ipak, vjerujemo da mladi nose ključ promjene, da prepoznaju vrijednosti koje stariji možda ne razumiju bez dodatnog objašnjenja, te da je na nama da im obezbijedimo prostor, resurse i podršku kako bi mogli ostvariti svoj puni potencijal i postati lideri održivih i društveno odgovornih praksi u Crnoj Gori“, zaključio je Bulatović.
Zaključak diskusije koji su panelisti vodili sa prisutnima je da socijalno preduzetništvo u Crnoj Gori ima veliki potencijal da postane ključni alat za rješavanje društvenih problema, posebno kroz uključivanje mladih i ranjivih grupa, ali njegov razvoj zahtijeva bržu institucionalnu podršku, konkretne zakonske i finansijske mehanizme, te zajednički angažman države, civilnog sektora i preduzetnika u stvaranju održive i solidarne ekonomije.
Projekat „Unaprijeđeno kreiranje politika zasnovano na dokazima, implementacija praksi i koordinacija u sektorima zapošljavanja i socijalne politike i ojačani kapaciteti za učešće u Evropskom socijalnom fondu“, finansira se iz Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA II) u okviru Godišnjeg akcionog programa za Crnu Goru 2020, a sprovodi ga konzorcijum koji predvodi Archidata srl.
Izvor: Gradski.me
