To je skoro dva i po puta više od očekivanog prosječnog rasta članica eurozone, ali ipak ispod svjetskog prosjeka od 3,15 odsto i slabije od nekoliko ekonomija Zapadnog Balkana.
Crna Gora je, dakle, među evropskim ekonomijama za koje MMF očekuje solidan rast do 2031. godine – naša ekonomija je ispred BiH i dijela EU članica, ali iza Kosova, Srbije, Albanije i gotovo izjednačena sa Sjevernom Makedonijom.
Evropu, prema procjenama MMF-a, čeka još nekoliko godina skromnog rasta. Eurozona bi, u periodu od 2027. do 2031. godine, trebalo da raste prosječno svega 1,2 odsto godišnje, dok se za širu Evropsku uniju očekuje 1,4 odsto. Globalna ekonomija bi u istom periodu trebalo da raste oko 3,2 odsto godišnje.
Za ekonomije iz Mediterana, Zapadnog Balkana i Istočne Evrope se očekuje znatno brži rast od prosjeka eurozone. Na vrhu liste nalaze se Malta sa prosječnim rastom od 3,96 odsto, Kosovo sa 3,95 odsto, Ukrajina sa 3,78 odsto, Srbija sa 3,52 odsto i Moldavija sa 3,5 odsto.
Crna Gora je deveta po očekivanom rastu među evropskim ekonomijama i nalazi se praktično rame uz rame sa Sjevernom Makedonijom i Kiprom, koji su projektovani na oko tri odsto rasta. Projektovani rast crnogorske ekonomije je neznatno ispred Bosne i Hercegovine, za koju se u navedenom četvorogodišnjem periodu očekuje prosječan godišnji rast od 2,94 odsto.
Regionalno gledano, Crna Gora ostaje u zoni solidnog rasta, ali nije među liderima. Kosovo, Srbija i Albanija imaju snažnije projekcije ekonomskog rasta, dok je razlika u odnosu na Sjevernu Makedoniju minimalna. To znači da se Crna Gora nalazi u grupi ekonomija koje rastu brže od razvijenih evropskih država, ali ne dovoljno brzo da bi se nametnule kao najdinamičniji dio regiona.
Brže rastu manje ekonomije
Na listi najbrže rastućih evropskih ekonomija su države koje imaju najviše prostora za rast. Dio njih kreće sa niže baze, dio je u procesu evropske integracije, a dio se oslanja na velike investicione cikluse, doznake iz dijaspore, turizam, javnu infrastrukturu ili obnovu nakon šokova.
Malta je izuzetak u toj grupi. Riječ je o razvijenoj ekonomiji eurozone koju MMF klasifikuje među napredne ekonomije, a njen rast počiva na turizmu, onlajn igrama, profesionalnim i finansijskim uslugama. Ipak, model zasnovan na brzom prilivu radne snage sve više nailazi na ograničenja, jer pritiska infrastrukturu i javne usluge.
Kosovo, Srbija, Albanija, Sjeverna Makedonija, Crna Gora i BiH pripadaju zemljama koje još sustižu prosjek EU. MMF ih, zajedno sa Moldavijom i Ukrajinom, svrstava u grupu ekonomija u usponu i razvoju u Evropi.
Kod Kosova se rast snažno oslanja na domaću potrošnju, javne investicije, doznake iz inostranstva i mladu radnu snagu. Istovremeno, MMF upozorava na veliki strukturni trgovinski deficit i osjetljivost na spoljne šokove.
Rast Srbije se više veže za javne investicije, infrastrukturu, Expo 2027, industriju i rudarski sektor. To, prema ocjeni MMF-a, može podići BDP u kratkom roku, ali ključno pitanje ostaje da li će veliki investicioni ciklus donijeti trajni rast produktivnosti, a ne samo privremeni građevinski impuls.
Ukrajina je specifičan slučaj- visoka projekcija rasta počiva na pretpostavci da će se rat smirivati i da će obnova postati glavni motor ekonomije. Zato je njena prognoza istovremeno i jedna od najneizvjesnijih u Evropi.
Očekivani rast velikih evropskih ekonomija ispod dva odsto
Prema procjenama MMF-a, projektovani rast Evropske unije iznosiće prosječno 1,44 odsto na godišnjem nivou, dok je očekivani rast država eurozone svega 1,21 odsto godišnje u periodu 2027–2031.
Njemačka je projektovana na 0,92 odsto, Italija na 0,7 odsto, Francuska na 1,08 odsto, a Austrija na jedan odsto prosječnog godišnjeg rasta.
Može se konstatovati da su razvijene zemlje bogatije, stabilnije i institucionalno jače, ali da imaju znatno manji prostor za brz rast. Njih ograničavaju starenje stanovništva, niska produktivnost, visoki troškovi energije, zaduženost i sporiji investicioni ciklusi.
Očekivani rast crnogorske ekonomije od oko tri odsto godišnje jeste znatno bolji od prosjeka EU i eurozone, ali u poređenju sa razvijenim ekonomijama to nije samo rezultat veće dinamike, već i niže startne osnove. Crna Gora ima više prostora da raste, ali i više posla da taj rast pretvori u realno približavanje evropskom standardu.
Izvor: Portal RTV Podgorica
