Tog 18. aprila 1994. godine, Nik Kejv u saradnji sa svojim Bad Seeds, izbacio je jedan od svojih najboljih albuma, „Let love in“.
Možda u ovom trenutku fanovi Nika Kejva nisu baš najsrećniji njegovim izborima, dok mu se smeši pristupanje i članska karta SNS-a. Ok, šallim se, ali da, sviraće Kejv u „Beogradu na vodi“, iako mu ljudi šalju poruke na The Red Hands FIles, njegovom blogu, da ne svira u omraženom delu grada.
Ali ako se odmaknemo od tog koncerta, i ostanemo samo pri terminu Red hands files, izvedenom iz pesme „Red right hands“ u godinama koje će doći, ispostaviće se da je ova pesma možda i najveći hit Kejva i njegovih Loših semena. Ako mi ne verujete, pogledajte snimak sa bilo kog od nastupa sa Exita dotičnog i reakaciju na pesmu kako fanova tako i raznih putnika namernika, koji nisu samo zbog njega tu.
Naravno, popularnosti ove pesme je doprinelo to što svaka epizoda serije u kojoj ekipa Tomija Šelbija kreće u svoje avanture. Peaky Blinders, počinje sa ovom melodijom u špici. Upravo će zavodljivi šunjajuči ritam i zvona pesme „Red Right Hand“ po prvi put naći svoje mesto na skupu pesama pod imenom „Let love in“. Sa 98 miliona strimova na Spotifaju, pesma je postala sastavni deo života ljudi koji ne prate teme mračnog pesnika sa temama o smrti i ljubavi.
Nik Kejv i „Let Love In“ između besne alternative i MTV-a
„Let Love In“ se nalazi u sredini između albuma sa početka 90-ih „Good son“ i „Henry’s dream“ koji su pokazali nešto malo drugačijeg, mirnijeg Kejva, i „Murders Ballad“ koji ga je predstavio drugačijoj, mainstreem publici, zbog dueta sa Kajli Minog u pesme „Where the wild roses grow“.
„Let love in“ je upravo takav, zakačio pomalo od obe verzije Bad Seedsa. I dalje je to besan čovek, pun demona i problema. Brze pesme su ukorenjene u rokabili i rokenrol, ali one sporije ispituju gde tačno Kejv kao muzičar i pesnik može da nacrta sebe na muzičkoj mapi sveta.
Red Right Hand nije ostao jedini hit na albumu. Tu su zlokobna „Do you love me“, u kojoj Nik Kejv se pita, ali takvim tonom u kom nam nije jasno ko bi takvog i mogao da ga voli, kad on ne voli ni sebe. Dve pesme, potpuno različite po ritmu i stavu, obe veličanstvene, „Nobody baby now“, kao nežna balada i „Thirsty Dog“ kao deo njegovog gitarskog nasleđe koje vuče sa sobom još iz 80-ih i perioda benda „Birthday Party“.
Kao ključna pesma se ipak ističe jedna pomalo zanemerena, koja dolazi pred kraj, gotovo pa kafanska „Lay Me Low“.
U njoj, Kejv beleži svoju buduću smrt. Ono što počinje kao nejasno objašnjenje onoga što se dešava kada Kejv umre, na kraju se pretvara u orkestarskih sto bespuća Bad Seeds-a. Pesma ujedinjuje Kejvovu groznu prošlost izopačenog pank frontmena, navučenog na sve na šte se moglo navući, sa budućnošću koje ustvari i nema. Ova preuranjena labudova pesma, „Lay Me Low“ je dovoljno dramatična da postane pozoršna predstava.
Najzanimljivija stvar u vezi sa „Lay Me Low“ je što ne zatvara album. Umesto da uradi očiglednu stvar i završi sa velikom dramatičnom pesmom o smrti, Kejv nudi sablasnu, zlokobnu reprizu pesem „Do you love me“.
Album „Let love in“ je srce Kejvov celokupnog rada i karijere. Na albumu se nalaze pesme koje dubinski pojašnjavaju sve ono što on želi da uradi kao autor. Razumevanje i isticanje i tame i svetlosti u svakome od nas. Bilo da je narator njegovih pesama zaljubljen kao u „Nobody Baby Now“ ili šef podzemlja kao u „Red Right Hand“, princip i životna filozofija je ista.
Pesme sa ovog albuma i dalje se nalaze na koncertnoj setlisti ovog izvođača, a neke od njih će gotovo izvesno izvesti 18. juna u Beogradu. E sad, pitanje je za koga i koje fanove će ih izvesti…
Autor: Miloš Dašić
Izvor: City Magazine
