Dragi Pressovci, pozdrav vama i vašim čitaocima!
Da bih izbegao ovo krajnje teško pitanje, na koje ne znam da li bih uopšte mogao dati odgovor kojim bih bio zadovoljan te tako olakšao sebi zadatak, umesto pet najboljih albuma ikada snimljenih, navešću pet najboljih albuma koji su potekli sa teritorije drage nam Crne Gore.
Ni ovo nije jednostavan zadatak te da bih ponovo olakšao sebi, rešio sam da stavim akcenat na albume za koje smatram da ih današnji klinci nisu čuli. Neki od dole pomenutih bendova ili ne postoje odavno ili više nisu aktivni kao kada su izabrani albumi nastajali, tako da se nadam da ću većini omladine otkriti nešto novo šta im se u komšiluku dešavalo, a moju generaciju i ekipu stariju od nas podsetiti šta se dešavalo kada smo mi bili klinci.”
Dino Kapetanović
1. Little Radojica – Little Radojica is not able to suffer anymore
Jedini album najoriginalnijeg benda iz Crne Gore. Ovo remek delo su stvorila tri tada još uvek nepunoletna dečaka dok je ono nastajalo! Nesavršena produkcija nije ni u jednom momentu okrnjila umetničku veličinu albuma. Starija ekipa zna o čemu govorim, a mlađoj ekipici kojoj je stalo do toga da čuje nešto novo, najtoplije preporučujem da se baci na slušanje ovog remek dela!
2. Bad taste – Your sickness is your youth
Opet mlada trojka i prvi grunge album sa ovog podneblja! Dok su bili aktivni, imao sam priliku da ih čujem tri puta uživo i svaki nastup je pucao od energije, što su uspeli da prenesu i na ovaj prvenac. Nadam se da će negde ponovo da zagrme, da mlađa ekipa čuje i vidi o čemu pričam!
3. DST – U taj sudnji čas
Treći po redu a drugi zvanično izdat album. Tih godina jedno od najboljih punk-rock izdanja! Za ovaj album bi, u stvari, svi već trebalo da znaju, i stariji i mlađi.
4. Gospoda Glembajevi – Stomak ringišpil
Iskorak u izrazu na sceni u to vreme. Na albumu je odavno antologijska pesma! I koncertno su ga sjajno izvodili u tadašnjoj, po meni, najjačoj postavi!
5. Piva jazz – Shepherdess
Prvi susret sa džezom! Album jeste ispunjen obradama džez standarda, posebno Wes Montgomeryja, ali se čulo ko je tata na gitari! Bili smo privilegovani tako što smo jedne čitave zime mogli da slušamo originalnu postavu svake srede u “Tvrđavi” kako ga koncertno promoviše!
Šta reći o nekome sa kim si prijatelj, kao ja sa Dinom, a da ne budeš previše subjektivan? Pa, eto, ja neću to da kažem, ali Nikola Vranjković je rekao da je “Autogeni trening” (bend u kome je Dino frontmen i gitarista) jedan od najboljih regionalnih bendova.
Ja nisam proglasio 2009. debi album ”Autogenog treninga” Previše za najbolji debi album te godine, Sarajevo jeste. Nisam ja postavio njihov drugi album Na pučini živog peska na vrhove top lista 2011, drugi jesu. A šta reći o trećem albumu Autogenog treninga Spasi se sam? Znam jedino da kad god čujem pjesmu Kasper (sa tog albuma), poželim da se nađem sa Dinom na sceni i da zapjevam, da “pustim glas iz grla”.
Nisam i neću da govorim o mojim ličnim impresijama o Dinu, da ne budem previše subjektivan. O njemu dovoljno govore njegova djela.
Autor: Dragan Leković
