Evropska zajednica za ugalj i čelik (njem. Europäische Gemeinschaft für Kohle und Stahl, franc. Communauté Européenne du Charbon et de l’acier) je preteča Evropske unije, a nastala je na temelju Šumanovog plana u sklopu kojeg je 1950. godine predloženo stvaranje ovlašćenja nad industrijom uglja i čelika posljeratne Francuske i Njemačke, te drugih država koje su htjele da im se priključe.
Potpisivanjem Ugovora o Evropskoj zajednici za ugalj i čelik, 18. aprila 1951. godine u Parizu, Belgija, Holandija, Luksemburg, Italija, Njemačka i Francuska uspostavile su zajednički okvir za dogovore o proizvodnji i distribuciji uglja i čelika, te autonomni sistem institucija koji će time da upravljaju narednih 50 godina. Prema tom Ugovoru taj rok je istekao 23. jula 2002, čime je ova zajednica prestala da postoji. Iako je ova zajednica bila ograničena na samo dvije industrijske grane, njeno je postojanje imalo značajan uticaj na privredni i politički razvoj u Evropi u drugoj polovini 20. vijeka.
Priredio: Dragan Leković
