Na listu insekata bezbjednih za ljudsku ishranu Evropska komisija je, pored skakavaca i larvi brašnara, nedavno dodala i – cvrčke.
Kućni cvrčak (Acheta domesticus) će na tržištu zemalja Evropske unije biti dostupan u cjelosti – zamrznut, osušen ili u prahu, kao sastojak drugih prehrambenih proizvoda. Ovaj alternativni izvor proteina prema navodima EK, mogao bi da olakša prelazak ka održivijem sistemu ishrane.
Dr Miloš Petrović sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta koji se jestivim insektima bavi već sedam godina, kazao je za portal N1 da bi dozvola za upotrebu insekata u ljudskoj ishrani mogla da bude dobijena vrlo brzo.
“Smatram da su građani naše države u poslednjih nekoliko godina, moguće i decenija postali ‘kosmopoliti’, te bi se hrana od insekata prije svega smatrala egzotikom. Ali, vjerujem da bi konkurentnom cijenom ova hrana u narednih 10 do 15 godina mogla da postane takmac tradicionalno korišćenim mesima”, kaže Petrović koji se jestivim insektima bavi od 2015. godine na Departmanu za Fitomedicinu u Novom Sadu.
Insekti su prije svega, navodi Petrović, izuzetno bogat izvor proteina.
“Kod insekata koje smo mi uzgojili – a kasnije i analizirali, procenat proteina u suvoj materiji je varirao od 38 do 60 odsto – sve u zavisnosti od hranljivog supstrata na kome su insekti uzgajani. Oni su takođe bogati i mastima, ali naročito treba naglasiti da su bogati masnim kiselinama i to esencijalnim masnim kiselinama – linolnom i linoleinskom kiselinom”, objašnjava sagovornik portala N1.
Kada se posmatra i sastav mikroelemenata, Petrović naglašava da su larve insekata koje su uzgojili i analizirali imale visok procenat cinka, gvožđa i mangana.
“Hranu od insekata pojedini istraživači smatraju super hranom, ja ne bih koristio tako pompezne nazive, ali zaista je lepeza hranljivih elemenata na zavidnom nivou”, navodi on.
Trenutno, kaže, nema informacija kada se može očekivati upotreba hrane insekatskog porijekla u ljudskoj ishrani u Srbiji.
“Tim kome pripadam je 2020. godine napisao predlog legislative upotrebe insekata u ljudskoj upotrebi, tako da kada bi državni organi bili raspoloženi – a iskreno ne vidim razlog zašto ne bi – dozvola bi mogla da bude dobijena vrlo brzo.
Insekti, zbog svog nutritivnog sastava, smatra on, mogu da budu interesantni prije svega ljudima koji vode računa o unosu proteina i kalorija u svakodnevnoj ishrani – “imajući u vidu da sa relativno malo kalorija unosite zaista pozamašnu količinu proteina”.
“Što se tiče upotrebe insekata kod ljudi sa pojedinim zdravstvenim poteškoćama, tu i dalje nemam informacije koje bi mogle nešto čvrsto da tvrde, ali pretpostavljam da ljudi sa kardiovaskularnim problemima, mogu da koriste meso insekata u periodu oporavka od na primjer srčanog udara, kao alternativu svinjskom mesu, a prije svega zbog masnih kiselina koje imaju brojne benefite”, ukazuje Petrović.
On naglašava da se insekti i hrana od insekata ne preporučuje osobama alergičnim na morske plodove (kao što su školjke, škampi itd.), imajući u vidu da, kako objašnjava, ovi organizmi kao i insekti sadrže protein tropomiozin – protein koji je krivac sa alergijske reakcije kod osjetljivih osoba.
