Nakon brojnih inovacija i uvođenja Lige nacija, takmičenja koje za sada nikoga ne oduševljava, predsjednik UEFA Aleksandar Čeferin planira da ode korak dalje i da od 2024. godine u ovom takmičenju igraju i selekcije Južne Amerike.
Ukoliko takva ideja zaista zaživi selekcija Crne Gore bi 2024. godine mogla u Ligi nacija da u Podgorici bude domaćin selekcijama iz Južne Amerike, mada je teško očekivati ulazak u A diviziju i mečeve sa baš najboljima – Brazilom, Argentinom i Urugvajom, ali nikad se ne zna.
Revolucija koju uvodi u evropski fudbal Slovenac Čeferin nije naišla za sada na oduševljenje evropskih reprezentacija, jer UEFA Liga nacija nije ispunila očekivanja, a razočarani su i najkvalitetniji evropski klubovi, pa je UEFA krenula korak dalje, kako bi Liga nacija zaživjela i dobila na popularnosti.
Do sada su odigrane dvije Lige nacija i u njma nije bilo previše atraktivnog fudbala, čak je dodatno zakomplikovan i sistem kvalifikacija za Evropsko prvenstvo što je izazvalo dosta polemike i pobune kod evropskih saveza.
Međutim, Čeferin je osmislio da ovo takmičenje “podigne” na viši nivo “angažovanjem” reprezentacija iz Južne Amerike, pošto bi od 2024. godine u njemu trebalo da igra svih 10 selekcija Conmebola (Kenmebol).
Već je objavljeno da će 1. juna 2022. u Londonu igrati prvaci Evrope i Južne Amerike, Italija i Argentina, u takozvanoj “Finalisima“ utakmici.
“Ovo je posljednja Liga nacija u ovom formatu. Imali smo sastanal sa konfederacijom južnoameričkih zemalja, od 2024. oni će nam se pridružiti. U kom formatu će se igrati? Još radimo na tome. Kalendar utakmica državnih timova je ograničen tako da ne možemo mnogo da menjamo“, rekao je za poljske medije legendarni Poljak Zbinjev Bonjek, potpredsednik UEFA.
Ligu A bi tako igrali Argentina, Brazil, najverovatnije i Kolumbija, Čile, Peru i Urugvaj. Preostale četiri reprezentacije – Bolivija, Ekvador, Paragvaj i Venecuela – igrali bi Ligu B.
Kalendar bi naravno bio problem, jer bi u ovom slučaju 22 selekcije igralo Ligu A, a 20 Ligu B. Trenutno u obje lige igra po 16 reprezentacija.
Jasno je ipak da UEFA i Konmbebol ne žele da FIFA prepuste ni cent, pa je evropska kuća fudbala objavila i saopštenje u kojem citira nezavisnog revizora i procjene da bi savezi na Starom kontinentu u četvorogodišnjem periodu izgubili između 2.500.000.000 i 3.000.000.000 eura ako bi prošla ideja o Mundijalu na dvije godine.
Ostaje da se vidi kako će na sve to reagovati FIFA, ali i najveći evropski klubovi i savezi, koji su nezadovoljni pravcem u kojem ide evropski, a potom i svjetski fudbal.
Mnogo utakmica, mnogo takmičenja, izazvaće još veće napore fudbalera, a osim o profitu o toj “sitnici” u biznisu kakav je fudbal postao niko ne razmišlja.
