U oktobru je inflacija još jednom probila očekivani maksimum i stigla do 15 odsto u Srbiji, a u nekim evropskim zemljama je već uveliko prešla psihološku granicu od 20 odsto.
U Evropskoj uniji indeks potrošačkih cijena dostigao je 10,6 odsto, a u evrozoni 10,7 odsto što je najviše u poslednjih 40 godina.
I izgleda da ne posustaje uprkos početnim najavama centralnih banaka da je to samo prolazna pojava i da će se ubrzo vratiti u normalu.
Narodna banka Srbije je u poslednjem izvještaju o inflaciji ocijenila da će rast cijena ostati visok i u poslednjem tromesečju ove i početkom naredne godine, a da će do pada inflacije doći tek u drugoj polovini naredne godine.
U Evropskoj uniji najviša inflacija zabilježena je u Baltičkim zemljama. U Estoniji je inflacija u oktobru dostigla 22,5 odsto, Litvaniji 22,1 odsto, a u Letoniji 21,7 odsto.
Društvu zemalja sa rastom potrošačkih cijena većem od 20 odsto pridružila se i Mađarska sa 21,9 odsto.
Ipak rastu evropske inflacije najviše su doprinijele najveće ekonomije Njemačka i Italija.
Njemačka je zabeležila inflaciju u oktobru 11,6 odsto, a Italija 12,6 odsto.
U našem regionu najveći cjenovni udar pogodio je Sjevernu Makedoniju. Inflacija je u oktobru u ovoj zemlji dostigla 19,8 odsto. U BiH je indeks potrošačkih cijena kojim se mjeri inflacja u oktobru stigao do 17,4 odsto, u Crnoj Gori 16,8 odsto.
Najmanju inflaciju u regionu i među najmanjim u Evropi ima Albanija, svega 8,3 odsto.
Dok je u EU glavni motor inflacije energija koja je poskupela za 41,5 odsto na godišnjem nivou, u balkanskim zemljama glavni doprinos dala je hrana.
U EU u oktobru su hrana, alkohol i duvan poskupjeli na godišnjem nivou 13,1 odsto.
Svježa neprerađena hrana poskupjela je za 15,5 odsto, a procesirana hrana, alkohol i duvan 12,4 odsto.
S druge strane, skoro da nema balkanske zemlje gdje hrana nije poskupjela za više od 20, a ponegdje i 30 odsto u odnosu na oktobar prošle godine.
U Srbiji je hrana poskupjela 22,9 odsto međugodišnje, a sudeći prema ocjeni Narodne banke cijene povrća će nastaviti da rastu. Doduše, rast cijena prerađene hrane trebalo bi da uspori zbog visoke osnovice cijena mesa od prošle zime.
Troškovi stanovanja, struje, gasa i vode u Srbiji povećani su u odnosu na prošli oktobar za 17,9 odsto, čemu su najviše doprinijeli poskupljenje struje i gasa u avgustu i septembru.
Već imamo najave da će i jedno i drugo poskupjeti dodatno od januara za desetak odsto.
Djeluje da je najdramatičnija situacija u Sjevernoj Makedoniji gdje je godišnji rast cijena hrane dostigao 31,2 odsto u oktobru. Stanovanje i komunalije su skuplje 19,8 odsto.
Hrana u BiH je poskupjela 25,9 odsto, a komunalije 22,9 odsto. U Crnoj Gori je situacija slična sa skupljom hranom za 22,9 odsto, dok su struja, gas i stanovanje skuplje za 17,9 odsto.
Albanija je jedna od zemalja koja uopšte nije podizala cijene električne energije od početka krize, pa je rast troškova stanovanja, gasa i struje svega 3,6 odsto na godišnjem nivou. I hrana je u ovoj zemlji poskupjela ispod prosjeka, 14,6 odsto, pa je ukupna inflacija 8,3 odsto.
Izvor: Danas
