Branko Krvavac član Pokreta Evropa sad i bivši državni sekretar u Ministarstvu finansija kaže da je nevjerovatno da se u najuspješnijoj fiskalnoj godini do sada, koja je, kako je istakao, rezultat program Evropa sad, govori o ukidanju samog programa i vraćanju doprinosa za zdravstveno osiguranje.
“Ako se vrate doprinosi za zdravstveno osiguranje na teret zaposlenog, to bi definitivno dovelo do pada neto zarade zaposlenog. Ako bi se vratili doprinosi na teret poslodavca, to bi značilo dodatno opterećenje za njega, odnosno, manje novca za nova investiranja i zapošljavanja, što bi značilo povratak u sive tokove i usporila bi se ekonomska aktivnost”, kazao je Krvavac u emisiji “Dobro jutro Crna Goro” na TVCG.
Ministar zdravlja Dragoslav Šćekić je nedavno kazao da je program Evropa sad ozbiljno ugrozio zdravstveni sistem i naveo da se razmatra vraćanje zdravstvenih doprinosa.
Krvavac je ocijenio da je nevjerovatno da se u najuspješnijoj fiskalnoj godini do sada, koja je, kako je istakao, rezultat program Evropa sad, govori o ukidanju samog programa i vraćanju doprinosa za zdravstveno osiguranje.
“I to u situaciji kada imate rekordnu naplatu budžeta za devet mjeseci ove godine i podatak Uprave prihoda i carina o bruto naplati prihoda koji su takođe koji su pozitivni i za deset mjeseci imamo 150 miliona eura više nego što je planirano u ovoj godini. Samim tm, imamo deficit budžeta koji će na kraju oktobra sigurno biti ispod jednog procenta BDP-a, odnosno bilo je 0,7 odsto BDP-a za period od januara do septembra. To je najniži deficit koji imamo do sada”, naveo je Krvavac.
Program Evropa sad, kako je dodao, obezbijedio je i da Crna Gora ima najviši ekonomski rast u Evropi ove godine.
“To su potvrdili međunardno partneri – MMF, Svjetska banka i Evropska komisija i u oktobru poboljšali prognoze rasta crnogorske ekonoimije, uprskos trenutnim geopolitičkim uslovima”, naglasio je Krvavac.
Takođe je istakao da Evropa sad nije uticala na potrošnju Fonda za zdravstveno osiguranje (FZO).
“To je program dominantno prihodnog karaktera, dok na rashodnoj strani Budžeta Evropa sad nije mogla povećati potrošnju FZO. U prvobitnom budžetu koji smo mi napravili planiran je rekordni budžet FZO za ovu godinu od 350 miolina eura, a prethnode godine je potrošeno oko 300 miliona. Dakle, svi ti rashodi su bili pokriveni prihodnom stranom budžeta”, kazao je Krvavac.
Do 2020. godie, kako je kazao, Fond je naplaćivao zdravstvene doprinose i nikada time nije mogao da pokrije rashode za zdavstveni sistem, nego su primani određeni transferi iz budžeta.
Naveo je i da je državnoj kasi na kraju septembra bilo 70 miliona više nego što je planirano, a preko 110 miliona eura više nego u odnosu na prethodnu godinu.
“Ako toj kasi imate novca, možete da isplatite te obaveze. Nije bitno iz kojih prihoda finasirate FZO, bitno je da novac postoji”, zaključio je Krvavac.