Rabindranat Tagore (ben. रवीन्द्रनाथ ठाकुर, engl. Rabindranath Tagore; Kalkuta 7. maj 1861 — 7. avgust 1941), indijski književnik, dramaturg i filozof.
Ako me nikad ne budeš pozvala
Kad mojih stopala više ne bude
u prašini puta ovoga,
i skela bude redovno plovila bez mene,
kad budem kupio i prodao poslednji put,
i mojim odlascima na pijacu u zoru
i vraćanju kući u sutone bude došao kraj,
šta ako me se ne budeš sećala,
ako me nikada ne budeš pozvala
podižući pogled ka zvezdama.
Kada prah bude prekrio strune mog instrumenta,
i gušteri se po mom dovratku budu verali,
kada vrt moj asketsko ruho odene
spreman za pustinju,
a korov zakrili vodu u mom bunaru,
šta ako me se ne budeš sećala,
ako me nikada ne budeš pozvala
podižući pogled ka zvezdama.
Muzika neće ćutati u flauti života,
a sati će teći neprekidno brujeći.
Skele će biti pune, kao danas što su,
ljudi koji žele na drugu stranu da pređu.
Goveda će pasti, govedari će se igrati na livadama.
A šta ako me se ne budeš setila,
ako me nikad ne budeš pozvala
podižući pogled ka zvezdama.
Ali ko kaže da mene neće biti toga jutra?
Ja ću se igrati u svim igrama onih što žive.
Napisao je više od 1000 poema, 24 drame, osam romana, više od 2000 pjesama, veliki broj eseja i druge proze. Njegova poezija se odlikuje jednostavnošću emocija, eseji jačinom misli, a romani društvenom sviješću. Glavni cilj mu je bio povezivanje istoka i zapada. Sam je prevodio svoju lirsku poeziju na engleski jezik.
Čeznem da ti kažem
Gradinar 41.
Čeznem da ti kažem
najdublje riječi koje ti imam reći;
Ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mi se mogla nasmijati.
Zato se smejem sam sebi
i odajem tajnu svoju u šali.
Olako uzimam bol svoj,
strahujući da bi ti to mogla učiniti.
Čeznam da ti kažem
najvjernije riječi koje ti imam reći;
Ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mogla posumnjati u njih.
Zato ih oblačim u neistinu,
i govorim suprotno onome što mislim.
Ostavljam bol svoj da izgleda glup,
strahujući da bi ti to mogla učiniti.
Čeznem da upotrebim
najdragocjenije riječi što imam za te;
Ali se ne usuđujem,
strahujući da mi se neće vratiti istom merom.
Zato ti dajem ružna imena
i hvalim se svojom surovošću.
Zadajem ti bol, bojeći se
da nećeš nikada saznati šta je bol.
Čeznem da sjedim mirno pored tebe;
Ali se ne usuđujem,
Dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1913. godine.
Gost
Gradinar 10.
Nevesto, ostavi rad.
Oslušni, gost je došao.
Čuješ li kako tiho
trese lanac na vratima?
Pazi da prstenovi na nogama tvojim
ne zvekeću jako,
da ti korak ne prenagli
kada mu podeš u sretanje.
Nevesto, ostavi svoj posao.
Veče dode, sa njime gost.
Ne, to nije vetar utvara, nevesto, ne boj se.
Pun je mesec u aprilskoj noći.
Senke su blede u dvoru: nebo je gore svetlo.
Navuci veo preko lica, ako drukčije ne možeš;
Ponesi žižak vratima, ako se bojiš.
Ne, to nije vetar utvara, nevesto, ne boj se.
Ne prozbori ni reči s njim, ako si sramežljiva;
Odstupi od vrata kada ga susretneš.
Ako te zapita, možeš, ako ti je drago,
da spustiš nemo pogled svoj.
Neka narukvice tvoje ne zvekeću
kada ga uvedeš u sobu sa žiškom u ruci.
Ne prozbori ni reči s njim,
ako si sramežljiva.
Nisi li još dovršila svoj posao, nevesto?
Oslušni, gost je došao.
Nisi li zapalila svetiljku kod krava?
Nisi li spremila kotaricu sa žrtvama za večernju službu?
Nisi li crveni znak sreće stavila na svoje teme
i opremila se za noć?
O nevesto, čuješ li, gost je došao.
Ostavi svoj posao!
Bio je najmlađi sin (sedmo dijete) hinduističkog filozofa i vjerskog mistika Devendranaha. Zadivljen prirodom i njenim detaljima, svoje prve pjesme napisao je u osmoj godini. Do sedamnaeste godine života obrazovao se kod kuće, kada je na očevo insistiranje otišao u Englesku da bi studirao prava. Studije u Engleskoj nije dovršio, već se vratio u Indiju i opredijelio za književnost. Tokom boravka u Londonu objavio je svoje prve dvije zbirke pjesama – „Večernje pjesme“ i „Jutarnje pjesme“.
Kakva si da si, dođi
Gradinar 11.
Kakva si da si, dođi, ne oklevaj pri oblačenju.
Neka ti je kosa raspletena, i razdeljak zamršen,
i jelek otpučen, šta to mari.
Kakva si da si dođi, ne oklevaj pri oblačenju.
Dođi hitrim koracima po travi.
Ako rumenila s tvojih nogu nestane,
jer je rosa pala,
ako se prstenovi oko tvojih nogu rašire,
ako biser poispada iz tvoje grivne,
šta to mari.
Dođi hitrim koracima po travi.
Gle, oblaci se na nebu gomilaju.
Jata ždralova doleću sa dalekih obala,
i vetar duše na mahove preko pustinje.
Preplašena marva beži pojatama u selu.
Gle, oblaci se na nebu gomilaju.
Zalud užižeš žižak na stolu radi svoga gizdanja –
dršće i gasi se na vetru.
Ko vidi da na kapcima tvojim nema crnila?
Oči su tvoje tamnije od tmurnih oblaka.
Zalud užižeš žižak na stolu radi svoga gizdanja –
dršće i gasi se na vetru.
Kakva si da si, dođi;
Ne oklevaj pri oblačenju.
Ako venac za kosu tvoju nije još ispleten,
šta mari;
Ako lančić oko tvoga lakta nije zapučen,
neka ga.
Nebo je pokriveno oblacima – pozno je.
Kakva si da si, dođi;
Ne oklevaj pri oblačenju.
1913. dobio je Nobelovu nagradu za književnost za zbirku pjesama „Gitandžali“, upravo u to vreme gubi i ženu i decu. Ovu zbirku pjesama je napisao 1910. u Bengalu, a dvije godine kasnije ista se izdaje u Londonu u prevodu na engleski jezik.
Molitva
Tamo gde je misao bez straha
i glava se drži uspravno,
gde je znanje besplatno,
gdje svet još nije polomljen u komade
tesnim poznatim zidovima,
tamo gdje reči izlaze iz dubine istine,
gde neumorna težnja pruža svoje ruke prema savršenstvu,
gdje bistra struja razuma još nije izgubila put
u turobnoj pustinji mrtvih navika,
tamo gdje je um vođen tvojom rukom
u uvek rastuću misao i akciju
u tom slobodnom raju, moj Oče,
probudi moju zemlju.
1915. britanska vlada ga je proglasila za viteza. Titule se odrekao posle masakra u Amricaru 1919. godine, u znak protesta protiv vladara.
Ne znam zašto
Gradinar 14.
Tek što je podne minulo krenuh drumom,
ne znam zašto,
dok su grane bambusove šuštale na vetru.
Senke su padale i opruženih ruku
mašale se stopala svetlosti koja je žurila.
Koeli sustaše od pevanja.
Išao sam drumom, ne znam zašto.
Kolibu kraj vode pokrio je hlad drveta koje se nad njom nagnulo.
Jedna je marljivo vršila svoj posao,
i iz ugla se čula svirka njenih narukvica.
Pred tom sam kolibom stajao, ne znam zašto.
Uzana vijugava staza preseca mnoga polja
posejana gorušicom i mnoge mangove šume.
Prolazi pored seoskoga hrama i trga na reci.
I ja zastadoh kod te kolibe, ne znam zašto.
Bilo je pre mnogo godina jednog vetrovitog dana u martu –
šapat proleća bio je ispunjen čežnjom
i cvetovi su manga padali u prašinu.
Voda se kovrčila i skakutala
i lizala kotao na stepenicama gđe pristaju barke.
Ja mislim na onaj vetroviti martovski dan,
a ne znam zašto.
Senke postaju dublje, i marva se vraća svojim torovima.
Svetlost je siva na usamljenim livadama,
i seljaci čekaju skelu na obali.
Lagano se vraćam svojim putem, ne znam zašto.
Osnovao je eksperimentalnu školu u Shantiniketanu, zasnovanu na Upandisanskim idealima obrazovanja. Povremeno je učestvovao u Indijskom nacionalističkom pokretu. Tu se sprijateljio sa Gandijem.
To je ljubav
Gradinar 28.
Tužne su tvoje pronikljive oči.
Ispituju dušu moju kao mesec
kada bi hteo da pronikne more.
Razgolitio sam svoj život
pred očima tvojim od kraja do kraja,
i ništa nisam sakrio ni zadržao.
Zato me ne poznaješ.
Da je dragi kamen,
mogao bih ga razbiti u stotine zrnaca
i nanizati ogrlicu tebi oko vrata.
Da je cvet, svez i malen i sladak,
otkino bih ga sa peteljke
i udenuo tebi u kosu.
Ali to je srce moje, dragana.
Gde su obale njegove, a gde njegovo dno?
Ne poznaješ međe toga kraljevstva
i ipak si njegova kraljica.
Da je samo trenutak radosti,
on bi procvetao u laki osmejak,
i ti bi ga mogla videti i čitati u trenutku.
Da je samo bol,
on bi se rastopio u sjajne suze,
u kojima bi se ogledala njegova najdublja tajna,
tajna bez reči.
Ali to je ljubav, dragana moja.
Njena je radost i bol bez granica,
beskrajne su njene želje i njeno bogatstvo.
Ona ti je bliska kao život,
pa ipak je ne možeš potpuno poznati.
Najznačajnija djela su mu zbirke pjesama „Gradinar“ i „Gitandžali“, a od romana „Brodolom“.
Tražim što ne mogu postići
Gradinar 15.
Jurim kao što u hladu šumskom juri bizam
koji je pomahnitao od svoje sopstvene vonje.
Noć je kao u polovini maja, vetrić poduhuje s juga.
Idem i gubim svoj put;
Tražim što ne mogu postići, a postižem što ne tražim.
Iz moga srca izvire i igra slika moje sopstvene čežnje.
Svetla pojava se rasplinjuje.
Pokušavam da je zadržim, ali mi izmiče i zavodi me.
Tražim što ne mogu postići, a postižem što ne tražim.
Napisao je riječi i muziku indijske nacionalne himne (Đana Gana Mana). Takođe je autor riječi i melodije pjesme koja je danas himna Bangladeša (Amar šonar Bangla).
Veruj ljubavi i onda kada zadaje bol
Gradinar 27.
‘Veruj ljubavi i onda kada zadaje bol.
Ne zatvaraj svoje srce.’
‘Ah, ne, prijatelju, mračne su tvoje reči,
ne mogu ih razumeti.’
‘O dragana, srce je samo tu da se daruje
jednom suzom, jednom pesmom.’
‘Ah, ne, prijatelju, mračne su tvoje reči,
ne mogu ih razumeti.’
‘Radost je osetljiva kao kap rose:
dok se smeje, već umire.
Ali je jad jak i žilav.
Pusti ljubav punu jada
neka bdi u očima tvojim.’
‘Ah, ne, prijatelju, mračne su tvoje reči,
ne mogu ih razumeti.’
‘Lotos cveta gledajući sunce
i gubi sve što ima.
Ne bi mogao poneti pupoljke
u večitoj zimskoj magli.’
‘Ah, ne, prijatelju, mračne su tvoje reči,
ne mogu ih razumeti.’
Tagore je takođe pisao i priče, romane, pozorišne komade, eseje, mjuzikle, putopise i memoare. Bavio se i slikanjem i komponovanjem.
Zaboravljam
Gradinar 5.
Nespokojan sam.
Žudim za dalekim stvarima.
Duša moja bludi u čežnji da dodirne rub tamne paučine.
O veliki drugi svete, o plahoviti doziv tvoje frule!
Zaboravljam, zaboravljam uvek da nemam krila za letenje,
da sam prikovan za ovo parče zemlje za večita vremena.
Budan sam i pun žudnje; Tuđinac sam u tuđoj zemlji.
Tvoj dah dopire do mene i došaptava mi nemoguće nade.
Tvoje su reči prisne mome srcu, kao njegove.
O meto u daljinama, o plahoviti doziv tvoje frule!
Zaboravljam, zaboravljam uvek da ne poznajem puta,
da nemam krilatoga hata.
Nespokojan sam, putnik sam u svom srcu.
U sunčanoj magli oklevajući časova,
kakvo je silno tvoje priviđenje u plavetnilu nebesnom!
O najdalji kraju, o plahoviti doziv tvoje frule!
Zahoravljam, zahoravljam uvek da su sva vrata zatvorena
u kući u kojoj boravim sam.
Umro je u svom rodnom gradu 7. avgusta 1941. godine.
Priredio: Dragan Leković
