Kada je sjeo u fotelju prvog operativca (ili prvog čovjeka Crvene zvezde), Zvezdan Terzić je tog ranog ljeta 2014. godine već prošao funkcionersku Scilu i Haridbu. Kao prvi čovjek Fudbalskog saveza Srbije imao je i lijepe i one malo manje lijepe trenutke, kada je spoznao da fudbal, kao i život uostalom, nije sastavljen samo od crnih i bijelih nijansi. Ima tu i drugih boja. Ali sam je u nekim televizijskim emisijama isticao da mu nije bilo potrebno mnogo da shvati da je rukovođenje Crvenom zvezdom nešto sasvim drugačije i stresnije.
Iza srpskog šampiona je istorijska godina, dupla kruna i osmina finala Lige Evrope, sve to predstavlja testament jednog velikog klupskog napretka na koji je generalni direktor Crvene zvezde ponosan. Svestan je ipak da je kao personifikacija jednog vremena na crveno-beloj strani Topčiderskog brda podložan kritikama, negativnim komentarima i tezi da je moglo više.
U opširnom intervju za Mozzart Sport Terzić je, između ostalog, istakao da i njegovi najveći oponenti moraju da mu stisnu ruku zbog svega što je uradio. Govorio je o svemu, finansijskoj situaciji, treneru Dejanu Stankoviću, direktoru Mitru Mrkeli, situaciji s Milanom Borjanom, mladim i starim igračima, odnosu sa FSS i najavio nove poduhvate. Tvrdi da osmina finala Lige Evrope ne predstavlja tačku, već samo zapetu, jer je iza sebe ostavio uspjehe, a ispred ima samo jedan cilj – da od Crvene zvezde napravi apsolutnog lidera fudbala u istočnoj Evropi.
Mnogo toga je viđeno u ovoj godini kada je riječ o Crvenoj zvezdi, od epskog dvomeča protiv Milana, do dugo čekane duple krune i novog evropskog uspjeha. Kako ste zadovoljni i šta biste promijenili?
„Prije svega želim da se zahvalim svim našim igračima, trenerima, svim zaposlenima u klubu i svojim saradnicima na velikom trudu i zalaganju koji su uložili da bi ostvarili sve ove istorijske rezultate u 2021. godini. Ponosan sam na sve ove ljude koji su radom, energijom i ljubavlju prema Zvezdi stvorili dobru atmosferu i ambijent da možemo da pobjeđujemo i rastemo kao klub. Imamo mnogo razloga za zadovoljstvo, a najbolji dokaz naših dobrih rezultata je transparent koji su naši navijači podigli na posljednjoj prvenstvenoj utakmici u Beogradu, kada su konstatovali da je ovo najveći uspjeh u posljednjih 30 godina. To su uradili navijači koji su naši najveći kritičari. Mogu da te vole ili ne vole, ali niko ne može da ti ospori rezultat, kao što ti ne možeš da se sakriješ ako ga nemaš. Rezultati su jedino mjerilo, sve ostalo je subjektivno i paušalno. Zvezda ostvaruje rezultate u kontinuitetu, a najteže je u sportu i fudbalu ponavljati se. Možete uvek da napravite incidentan uspjeh, ali uzeti četiri šampionske titule, pet godina igrati grupnu fazu UEFA takmičenja, generisati ovoliki novac, podići klub sa 210. na 35. mesto u Evropi. To je uspjeh koji ne može da negira niko ko je iole realan. Imamo mnogo razloga za zadovoljstvo. Na kraju krajeva, biti 35. klub u Evropi je pokazatelj da je Crvena zvezda u fudbalskoj branši na tom mjestu na našem kontinentu. Ja ne znam koja je to srpska kompanija 35. u Evropi. To je argument da kažemo kako je Zvezda najbolja srpska kompanija u evropskim okvirima. Napravili smo ove godine još jači tim i istorijski rezultat za Zvezdu i Srbiju uprkos koroni koja je imala negativne efekte na cjelokupnu fudbalsku industriju, uključujući i naš klub.“
Utisak je je donekle pokvaren porazom i remijem protiv Radnika, što vas je kao klub stavilo u vrlo nezgodan položaj. Imate pet bodova manje od Partizana, što je značajan deficit za srpske prilike. Da li će proljećna trka biti vaš najveći izazov u Zvezdi?
„Pet bodova nije malo, posebno ne bi bilo malo da nema derbija. Međutim, ako želimo da budemo šampioni moramo da pobijedimo Partizan. A i ako ne želimo da budemo šampioni opet moramo da pobijedimo Partizan. Derbi je nešto što znači Zvezdi i navijačima. Imamo dva meča protiv vječitog rivala ispred sebe i jednostavno moramo da pobijedimo u tim mečevima. Mislim da smo najbolji i s pravom vjerujemo da ćemo pobijediti. Vidim da su u Partizanu slavili, da su počeli da otvaraju šampanjac, ali i oni imaju pritisak. Treba da se održe na toj poziciji, da odbrane prvo mjesto. Mimo derbija, ima još mnogo da se igra, devet mečeva osnovnog dela, plus će utakmice u plej-ofu biti značajno teže. Jeste da imaju veliku prednost, ali bolji smo i vjerujem da će derbiji odlučiti.“
Kako biste ocijenili svoj rad u ovih osam godina, a kako u ovoj kalendarskoj godini?
„Zadovoljan sam šta smo sve prošli od 2014. godine do danas. Da li je moglo bolje? Naravno, uvijek može bolje, kao što je bilo grešaka. Ali u globalu, da mi je neko rekao 2014. godine da ćemo u narednih sedam godina osvojiti pet šampionskih titula i da ćemo imati pet grupnih faza u Evropi… To niko nije vjerovao, pa ni ja. Znao sam da nam ovom mjestu mogu da napravim velike stvari, ali baš ovo za sedam godina… I najveći kritičari moraju da poštuju taj rezultat. Moram da budem zadovoljan jer smo se izborili da sljedeće godine, ako budemo u šampioni, u prvoj rundi kvalifikacija budemo slobodni, a do kraja povlašćeni na žrebovima. Crvena zvezda je došla u situaciju da ulazi u Ligu šampiona pobjedama protiv slabijih od sebe. To je najveći benefit ovog rada, kao što smo se izborili, da na osnovu rezultata Crvene zvezde, Srbija ima direktnog učesnika u Ligi šampiona jer teško mogu da nas na UEFA rang-listi obiđu Belgijanci i Švajcarci. To je veliki rezultat, benefit za dane buduće jer smo osposobili sebe da možemo da generišemo velike prihode.“
Dakle, istrajni ste u tome da Vam UEFA osatane glavni sponzor?
„Da, posebno kada se ima u vidu da od 2024. godine kreće novi trogodišnji UEFA ciklus, gdje će se povećati bonusi za 30 do 50 odsto. Sada nam potencijalni ulazak u Ligu šampiona ne donosi 16.500.000 evra, već 25.000.000 na osnovu koeficijenata, marketinškog pula. Dakle, od 2024. godine moći ćemo da prihodujemo od UEFA bonusa 40.000.000 evra. To su neke kapitalne stvari, Zvezda ne može da se vrati na period iz 2014. godine. I to je neko moje dijelo, koje ostavljam Crvenoj zvezdi. Tako će biti i ako sutra odem iz kluba.“
Dakle, nameravate da idete?
„Apsolutno ne namjeravam. Želim da ostanem ovdje u Zvezdi do kraja karijere, do penzije, pa i poslije toga. Svjestan sam da mogu da ostanem u Zvezdi samo zahvaljujući dobrim rezultatima. Podigli smo ljestvicu očekivanja, imamo naše snove, svjesni smo da možemo da ih ostvarimo samo kvalitetnim radom svih struktura. Mene ovde drže samo dobri rezultati.“
Nije normalno da se stalno bude šampioni, pa to nije uspelo ni Barsi s Gvardiolom, Mesijem i Ćavijem?
„Desiće se sigurno da Zvezda ne bude šampion. Ali naš cilj, kao najvećeg kluba na ovim prostorima, mora da bude šampionska titula. I kada kažem da Zvezda mora da bude šampion, to ne znači da Terza nekoga plaši, kao što su to neki protumačili. Jednostavno, ja ne mogu da izgovorim nešto drugo. Šampionska titula je naređenje i cilj, uvijek. To je poruka svim strukturama unutar kluba. Svjestan sam ja da je ovo sport, i da mora nekad da se desi i da ne budemo prvi. Opet kažem, ako ne budemo šampion, obavezan cilj je grupna faza UEFA takmičenja. Malo smo i razmazili navijače, niko se više ne zadovoljava Superligom.“
Kako biste opisali dostignuća sportskog direktora Mrkele?
„Percepcija javnosti prema Mrkeli je mnogo lošija nego to što on zaslužuje. Da li je njegov medijski nastup takav da se nije izborio – ne znam. Ali ja, koji sam svakodnevno u komunikaciji s njim, mogu da kažem da sam prezadovoljan Mrkelom kao sportskim direktorom. I njemu sude rezultati. Uvijek može da se analizira, ali ako za četiri godine osvoji četiri titule i ima pet grupnih faza u Evropi… Nije pošteno reći da je za sve podbačaje, kada govorimo o rezultatima na terenu, kriv isključivo Mrkela. A za sve ono dobro da je zaslužan neko drugi. Za iste stvari sam i kriv i zaslužan.“
Namerno smo vas pitali za Mrkelu jer je ocjena javnosti da je mogao da ima bolji procenat „pogođenih“ igrača?
„Često se pominju neki promašaji koje je on doveo kao direktor. Tu moram da budem jasan. Nijedan igrač nije došao ovdje bez dogovora direktora i trenera. Apsolutno nijedan! A na kraju sam ja mogao da poništim odluku i jednog i drugog. I ja sam odgovoran koliko i oni. Moram da kažem da Mrkeli aposlutno nije lako.“
Objasnite?
„Podigli smo ljestvicu očekivanja, hoćemo da igramo Ligu šampiona, a sudaramo sa s mnogo bogatijima od nas. Mi imamo budžet između 25.000.000 i 30.000.000 evra. Završili smo kao prvi grupnu fazu Liga Evrope i napravili analizu. Svi ostali prvoplasirani klubovi u grupama u tom takmičenju imaju budžet između 100.000.000 i 150.000.000 evra. Mi pred Mrkelu stavljamo Sizifov posao. Želimo da dovede kvalitetnog igrača, dobrog stranaca, da bude dobar, mlad, brz, a i da ne košta ništa. To je veoma teško, skauting svih klubova je podignut na visok nivo. Rietko ko će da dozvoli da mu dobar igrač ode bez obeštećenja. Niko nije glup. I kada odvojimo neki iznos da platimo obeštećenje, to je mala svota da bi se dovela ozbiljna klasa. Mi vrlo dobro znamo koliko na evropskom tržištu košta kvalitetan igrač. Pa da li bismo se mi odrekli Ivanića, Kataija i Kange za milion evra? Naravno da ne bismo, jer kako da takvu klasu nađemo za milion evra? Nije lako Mrkeli u odnosu na budžet. Opet se vraćam na početak priče. Sve je to paušalno, suština je da li Mrkela kao direktor ima rezultate. On pravi odličan tim i odlične rezultate, ispunjava ciljeve.“
Realno, možda je ovakvoj Crvenoj zvezdi potreban bolji skauting?
„Ima tu i drugih problema. A jedan od njih je i neusklađen kalendar. Mrkela treba da dovede dobrog igrača bez para u junu mesecu. Mi veoma rano počinjemo kvalifikacije, samim tim i pripreme. A nijedan dobar stranac neće u junu da ti dođe u Srbiju, hoće krajem avgusta kada više nema gdje. Da imamo više novca, mogli bismo da radimo jako u junu. Sa strane, kada se u kafiću prekrste ruke, lako je kritikovati. Mnogo teže je raditi. Mnogo igrača, i to kvalitetnih, je došlo u Zvezdu i nisu se snašli. Ovo je specifičan i veliki klub, gdje je pritisak ogroman, a nemaš vremena za adaptaciju. Nije Mrkela dovodio igrače bez bekgraunda, nije dovodio momke iz Estonije i Azerbejdžana. Imali smo igrače s ozbiljnom istorijom.“
Kafu, Pablo Mouče, Van La Para, Žander, Garsija… Sve su to igrači koji nikako nisu mogli da se potvrde u kontinuitetu…
„Hajde da razgovaramo o Kafuu… Kada je igrao za Ludogorec, razglavio nas je. Bordo ga je platio devet miliona evra. Niko ne može da kaže da je Kafu loš igrač. Hajde da razgovaramo o Moučeu koji je odigrao 12 mečeva za Argentinu. Dakle, nije bio u selekciji Avganistana. On je igrao s Mesijem… Nije se ovde snašao. Garsija i Kanjas su igrali špansku ligu, La Para je bio u Premijer ligi. On ima tri godine elitnog engleskog fudbala, takvih je malo i kada govorimo o Srbiji i našim igračima. Prosto, u Srbiji je tako, sve mora odmah i sada, jer kreću kvalifikacije za Ligu šampiona, očekuje se da jedu loptu. To su dobri igrači, ali nisu Ronaldo ili Mesi.“
Ne moraju da budu Mesi, ali Ben, Boaći i Sanogo su pravi primeri?
„Većina tih igrača je donijela Zvezdi Ligu šampiona. Kanjas je 2019. godine bio standardan u kvalifikacijama, mali Garsija se uključio i golom protiv Jang Bojsa donio praktično Ligu šampiona. Desila se onda promjena trenera, došao je Dejan Stanković koji nije računao na igrače na kojima je insistirao Vladan Milojević. Ima tu mngo realne argumentacije, kada kvalifikujemo rad Mitra Mrkele. Za mene je Mrkela pametan čovek, s ogromnim iskustvom. Ima ozbiljan CV, dokazao se još kao gradski ministar za sport, predsjednik FS Beograda, direktor svih mlađih selekcija Saveza, gdje je selektirao prvake Evrope i svijeta. On je legenda kluba, igrao je sedam godina ovdje. Ljudi lako kvalifikuju nekog kao legendu, a Mita je baš to – istinska legenda. On zaslužuje taj epitet, on je čovjek koji je dugo proveo u klubu, poznaje Zvezdu iznutra i potreban joj je. I naravno da je mogao bolje, i da podigne skauting službu na viši nivo. Mogao je i da smanji broj grešaka, ali hajde da budemo realni.“
