Povodom predstojećih izmena i dopuna Zakona o igrama na sreću koje se tiče regulisanja i uvođenja naknada za internet igre na sreću na RTCG u emisiji “Okrugli sto”, Bojić je naveo da je pravna regulativa licemerna, da ne postoje osposobljen inspektorski nadzor a softver ISONIS nabavljen 2016. neupotrebljiv da je šarena laža koja služi za zamajavanje. Ovde imamo samo zakonski zahvat države sveden da ubere prihod od internet igara na ne/sreću, ne mareći i ne fermajući za katastrofalne posledice po najosetljiviji deo populacije.
„To je licemerje koje prelazi svaku granicu dobrog ukusa jer danas imamo gradove u Crnoj Gori, gde je stanovništvo u njima bukvalno podeljeno kolokvijalno kazano na kockare i kamataše, koji uništavaju naraštaje i njihovu budućnost“. Država Crna Gora je saučesnik.
Imamo stanje da se pred našim očima razaraju cele porodice i čitave naraštaji listom stradaju. Uzrok je u tome što su igre na sreću i organizacija kako je ustrojena u Crnoj Gori sumanuto pogrešna. Imamo u stambenim četvrtima, najezdu stotina kladionica i automat klubova i nezadrživu i opštu eskalaciju onlajn kockanja i klađenja “svuda oko nas”. Zakon propisuje da objekti za kocku i klađenju moraju biti udaljeni 250 metara od škola, odnosno obrazovnih ustanova. Kao da deca dolaze helihopterom u školu, ili se u nju padobranom spuštaju… Kao da deca ne prolaze kroz stambena naselja i ulice krcate kladionicama i automat klubovima. Uzgred pred nosevima učitelja i nastavnika preko pametnih smart telefona deca u istim tim školama intezivno učestvuju u igrama na sreću?! Država i kockari nam decu putem igara na sreću učine zavisnicima pa od tih prihoda (koji mahom služe za krpljenje budžeta) leče”, što je vrhunac cinizma, licemerja, kaže Bojić.
„Malta ima stanovnika skoro kao Crna Gora a kudikamo manja. Ona je 2004. ušla u EU i tada doživela – ekonomski bum. Kako i čime? Pa priređivanjem masovnih internet igara na sreću i prodaje državljanstava uz labilne finansijske kontrole. Danas je Malta ono što zovemo “zarobljena država” (state capture), ozloglašena po korupciji i organizovanom kriminalu. Zsšto Crna Gora hoće taj ishod kad je već dugo i duboko u njemu, u tom blatu. Zar ne treba iz te truleži izaći i makar dati šansu novim generacijama, zar ne bi to bilo civilizacijski fer, pita Bojić.
Advokat Bojić kaže da „Nije sve ovo što nam se događa i čemu nepromišljeno i kratkovido stremimo nemoguća priča, već kontradiktorna priča koja nas usled kontradiktornosti – vodi u stanje nemogućeg. Država ovim poduhvatom hoće da predstavi da je moguće imati istovremeno i jare i pare. Hoće istovremeno da masovno zastupi internet igre, i ubirirnj ogromne prihode, što jeste legitimno, ali istovremeno hoće da predstavi i da brinee o budućim naraštajima, o mladim generacijama, o porodicama (što je prva neistina) i još da za sve to okrivi privatnike isko je direktan saučesnik ove opšte pogibelji. Kakva je to razlika kada se država umesto privatnih kompanija bavi priređivanjem igara na sreću i kada organizuje igre na sreću? To je totalno suludo i apsurdno. Nigde na svetu nema da država ima svoja kazina, kladionice, kockarnice…“ navodi Bojić.
Svako maloletno lice može od bilo koga starijeg uzeti ličnu kartu, dobiti kod za učešće u igri, uplatiti ulog na svakoj benzinskoj pumpi ili trafici u gradu i ući u svet reketiranja, geoekovanjs. zelenašenja, penala, narkomanije, u svet kataklizmičnih stradanja. Tu se rađa nerešiv problem društva.
Na ostrvu Men u irskom moru navodi Bojić, je 1994. prvi put nastao onlajn sistem kockanja i klađenja u sklopu odgovarajuće jurisdikcije i to je otada uzelo maha do neslućenih razmera. Svaka država nalazi sebi inherentne mehanizme za očuvanje najviših vrednosti ili se bar trudi, a naša srlja u ponor sa samo jednim ciljem: da ubere što više prihoda, dok se pošast kocke, zelenašenja i narkomanije valja ulicama i osvaja svaki kutak Crne Gore.
„To licemerje je odavno prešlo u zonu čistog cinizma. Kažu da se prihodi ostvareni od igara na sreću koriste u humane svrhe i za lečenje zavisnosti… Čije? Kockarske… Igre na sreću su u korelatu neraskidivo uvezane s nelegalnim aktivnostima, sa zelenašenjima, kamatašenjima, narkoticima, krađa, pljački, do samoubistava sve do najtežih krivičnih dela…“ smatra Bojić.
„Opštepoznato je da je kockanje savršeno za – pranje para. Ali to nije samo pranje para nego svake imovine koja se može valorizovati. Taj proces se obavlja vešto u tri faze: 1) Ulažeš, 2) prikrivaš i 3) integrišeš.“ U videu ispod advokat objašnjava te tri faze.
Advokat na kraju uz niz drugih ukazivanja pita: šta se događa sa državnim video nadzorom a šta sa inspektorisanjem rada priređivača igara na sreću od 2004. do dan-današnjeg? I bez zadrške odgovara – ništa. Državni aparat je kao i u ostslim oblastima potpuno onesposobljen i korumpiran. Pošto su ovde dovedeni u pitanje životi naše dece, mora se naći – ADEKVATAN ODGOVOR. Sada, ovde nema više alibija.
„Znate li da je ovaj nadzor potpuno bezbedan, pita Bojić. On je, tvrdim, kao švajcarski sir, ničemu ne vredi. Kako će onda država da kontroliše onlajn? Nikako. Kako inspektori koji nisu školovani, oni moraju da su veći stručnjaci i maheri od onih koji priređuju igre na sreću. A što se tiče priređivača igara na sreću, pa to je kontroverzan svet. Zbog toga nastaju problemi. Vidite kako radi jedna Velika Britanija koja je poznata po tome, ili Australija, Singapur… Oni to rešavaju na sasvim drugačiji način…“
Advokat navodi da je najsažetija poruka koju ima, naročito za mlade:
„Nigde nećete naći da piše: “kocka ubija”, jer ubija podmuklo i to se shvati tek kad je – prekasno. Kocka je razarač doma i porodice, duše i duha, tvorac zla i opskurnih uzora, ona je magnet nagorih krivičnih dela, upijač najtežih narkotika, satire one koje najviše volite, raznosi živote vama najbliskijih. O svemu tome vi se ne pitate jer vas svet kocke drži u šaci. Vi naši naraštaji u ovom svetu modernih digitalnih i ludačko brzih igara na sreću sa opresivnim tehnologijama- vezivaće “sami sebi” košulje na leđima. Ako se ne otrgnete odmah neće se to desiti nikad, takav je sled.“
Izvor: IN4S
