Nakon što je Centralna banka (CBCG) dala negativno mišljenje, a Udruženje banaka (UBCG) iznijelo niz zamjerki na predlog zakona o Crnogorskoj razvojnoj banci, koji je podnio poslanik Branko Radulović (PzP), Vlada je donijela zaključak da bi predloženi tekst zakona morao biti značajnije unaprijeđen.
– Ministarstvo finansija smatra da treba nastaviti sa jačanjem regulatornih i institucionalnih kapaciteta Investiciono-razvojnog fonda (IRF) i reformom kreditne politike IRF, a ideju o transformaciji IRF i stvaranju nove institucije na tržištu, razmotriti u nekom od narednih ciklusa kreiranja ekonomske politike. Rješenja treba tražiti u saradnji između Vlade i Skupštine – zaključak je Vlade nakon prikupljenih mišljenja od CBCD, UBCG, Državne revizorske institucije (DRI) i Agencije za zaštitu konkurencije (AZK).
Radulović je predložio osnivanje Crnogorske razvojne banke, kao razvojne finansijske institucije, pravnog lica koje se ne bi upisivalo u centralni registar privrednih subjekata. Cilj njenog osnivanja bi bio ostvarivanje javnog interesa i podsticaj održivog razvoja i doprinosa ukupnom društvenom napretku Crne Gore, a za čije obaveze garantuje država Crna Gora bezuslovno i neopozivo. Prema predlogu zakona, osnivački kapital Crnogorske razvojne banke iznosi 100.000.000 eura i uplaćuje ga država iz budžeta.
CBCG je dala negativno mišljenje i ukazala da predloženi zakon ima niz manjkavosti. Kazali su da ne odbacuju predloženu ideju, prenosi Dan.
– Implementacija ciljeva koje predviđa dostavljeni predlog zakona o Crnogorskoj razvojnoj banci, već se realizuje preko Investiciono-razvojnog fonda Crne Gore, na način koji je detaljno i konzistentno uređen Zakonom o Investiciono-razvojnom fondu Crne Gore. Eventualne manjkavosti poslovanja Investiciono-razvojnog fonda Crne Gore, na koje ukazuje podnosilac Predloga zakona, ne cijenimo da će biti prevaziđene osnivanjem Crnogorke razvojne banke, jer se predlaže isti koncept poslovanja – naveli su iz CBCG.
Ukazali su da propisima Evropske unije kojima se uređuje poslovanje kreditnih institucija izričito se od primjene ovih propisa izuzimaju subjekti kao što je predložena Crnogorska razvojna banka, te je određenje u Predlogu zakona o Crnogorskoj razvojnoj banci koje predviđa primjenu načela bankarskog poslovanja u suprotnosti sa ovim propisima Evropske unije.
– Stoga bi donošenje predloženog zakona sa navedenim određenjem koje nije usklađeno sa propisima Evropske unije imalo negativne implikacije u pristupnim pregovorima Crne Gore za učlanjenje u Evropsku uniju – naveli su iz CBCG na čijem čelu je Radoje Žugić.
Samim Zakonom o Investiciono-razvojnom fondu Crne Gore propisan je minimalni koeficijent adekvatnosti kapitala (osam odsto) koji se izračunava u skladu sa podzakonskim propisom koji donosi Centralna banka, a takođe istim zakonom je utvrđeno ovlašćenje za Centralnu banku da podzakonskim propisom uredi minimalne standarde za upravljanje rizicima u poslovanju Investiciono-razvojnog fonda Crne Gore, što je ona i učinila.
– Takođe, s obzirom na specifičnost kontrole koju Centralna banka vrši nad poslovanjem Investiciono-razvojnog fonda Crne Gore, Zakonom o Investiciono-razvojnom fondu Crne Gore detaljno je propisan postupak ove kontrole, a koji nije predviđen Predlogom zakona o Crnogorskoj razvojnoj banci, iz kog razloga bi ovako nepotpuno uređivanje odnosa dovelo do problema u njegovoj primjeni i pravne nesigurnosti – poručili su iz CBCG.
Iz Udruženja banaka su skrenuli pažnju da predloženim rješenjem ne može biti stečaja niti likvidacije CG razvojne banke, da je izbor članova Savjeta mimo Zakona o kreditnim institucijama, da se ne pominje eksterna revizija osim DRI, da je tekst od ranije pa nije ispratio izmjene zakonskog okvira za rad banaka odnosno kreditnih institucija. Radulović odavno spominje osnivanje razvojne banke, a Vlada na čijem čelu je bio DPS je na tu ideju kazala da imamo IRF te da nije potrebna razvojna banka.
