Ako bi naredne nedjelje bili održani parlamentarni izbori za Demokratsku partiju socijalista (DPS) glasalo bi 30,5 odsto građana, Demokratskom frontu (DF) povjerenje bi ukazalo 20,4 odsto, a Demokratama 19,3 odsto.
To je pokazalo istraživanje javnog mnjenja koje je sproveo Centar za demokratiju i ljudska prava (CEDEM).
Rezultati koji su predstavljeni danas pokazaju da bi Građanski pokret URA dobio podršku 6,2 odsto ispitanika, dok bi za Bošnjačku stranku (BS) glasalo 6,1 odsto crnogorskih građana.
Istraživanje koje je sprovedeno od 1. do 11. decembra, na uzorku od 1.022 građanina, pokazuje da bi Socijaldemokratska partija (SDP) dobila podršku 4,3 odsto ispitnika.
Ispod cenzusa našla se Socijalistička narodna partija (SNP) sa 2,9 odsto podrške, prenio je RTCG.
Socijaldemokrate bi glasalo 2,4 odsto ispitanika, koliko bi podrške dobila i Albanska alternativa, dok bi Ujedinjenoj Crnoj Gori glas dalo dva odsto ispitanika.
Istraživanje je pokazalo da je najbolje ocijenjen resor finansija, rada i socijalnog staranja na čijem je čelu Milojko Spajić. Da to ministarstvo veoma ili uglavnom dobro radi smatra 45,9 odsto ispitanika.
Slijede Ministarstvo ekonomskog razvoja (36,4%), Ministarstvo zdravlja (34,3%), te odbrane (31,6%).
Ako bi premijer Zdravko Krivokapić osnovao svoju partiju, njegova stranka bi imala siguran glas od 3.3 odsto ispitanika.
Novi izbori su jedino rješenje po mišljenju 22 odsto građana, dok njih 18 odsto smatra da je to postojeća vlada bez rekonstrukcije.
Oko 17 odsto ispitanika smatra da je rješenje potpuno nova Vlada koju će formirati stranke aktuelne parlamentarne većine, dok je za manjinsku vladu uz podršku DPS-a i partnera 10.5 odsto ispitanika.
Da bi vanredne parlamentarne izbore trebalo što prije raspisati smatra 31.7 odsto ispitanika, dok 12.9 odsto njih smatra da bi ih trebalo raspisati istog dana kad i predsjedničke. Protiv raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora je 26.2 odsto ispitanika.
Da bi na narednim izborima, bez obzira za koga će glasati, pobijedio DPS smatra 32.8 odsto ispitanika, njih 17.3 odsto smatra da bi to bio DF, a Demokrate nešto manje od deset procenata.
Rezultati pokazuju da bi 58.5 odsto ispitanika na narednim izborima glasalo na isti način kao i 30. avgusta prošle godine, dok bi njih 12.5 odsto glasalo drugačije.
Održavanje izbora u svim opštinama istog dana podržava 48.6 odsto ispitanika.
Najbolje ocijenjeni političar je Aleksa Bečić, sa prosječnom ocjenom 2.5, zatim Milo Đukanović (2.35), Dritan Abazović (2.23), Zdravko Krivokapić (2.19), Milan Knežević (2.13), te Boris Bogdanović (2.1).
Među najlošije ocijenjenim politčarima su Raško Konjević (1.72), Jovana Marović i Nik Đeljošaj sa ocjenom 1.68, te Ivan Brajović i Genci Nimanbegu sa ocjenom 1.61.
Procentualno, udio najveće ocjene (5) za političare ima Đukanović (17.1%), Belić (11.2%), Knežević (8.9%), Andrija Mandić (7.7%), premijer Krivokapić (6.6%).
Što se tiče povjerenja u institucije, na prvom mjestu je Srpska pravoslavna crkva (SPC) sa stepenom povjerenja od 47.3 odsto, a gotovo isto toliko (47.2%) ispitanika ima povjerenja u sistem obrazovanja.
Zdravstveni sistem našao se na trećem mjestu s povjerenjem od 45.9 odsto.
Građani, sa druge strane, najmanje vjeruju tužilaštvu (21.8%), političkim partijama (13.9%) i Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi (CPC) – 10.1 odsto.
Da Crna Gora ide pogrešnim putem smatra 46,8 odsto ispitanika, dok svaki četvrti ispitanik (njih 24,6 odsto) vjeruje da je naša zemlja na pravom putu.
Učinkom Vlade premijera Zdravka Krivokapića veoma nezadovoljan je svaki treći ispitanik (33,1%), dok je uglavnom nezadovoljan skoro svaki peti (21,1%).
Veoma ili uglavnom zadovoljno je 23,3 odsto ispitanika.
Kad je riječ o evropskim integracijama, članstvo naše zemlje u EU podržava 71 odsto ispitanika, dok članstvo u NATO podržava 46 odsto ispitanika, za razliku od njih 31 odsto koji su protiv.
Maršalov plan ministra Spajića ima bezuslovnu podršku 44 odsto ispitanika, dok taj plan, uz strah od posljedica po ekonomiju, podržava skoro 23 odsto ispitanika. Da plan nije realan i da predstavlja samo propagandu smatra 15.3 odsto ispitanika.
Kad je riječ o popisu stanovništva, da se sprovodi u ovom momentu, 44.7 odsto ispitanika bi se izjasnilo da su Crnogorci, 33 odsto Srbi, 7.9 odsto Bošnjaci, 4.6 odsto Albanci, a 5.1 odsto muslimani.
U poređenju s istraživanjem iz juna 2020, broj građana koji bi se izjasnio da su Srbi porastao je za oko dva procenta.
