Izgradnja brze saobraćajnice Smokovac–Tuzi–Božaj predstavlja strateški značajan projekat koji ima za cilj unapređenje saobraćajne infrastrukture Crne Gore, uspostavljanje direktne povezanosti sa međunarodnim putnim pravcima prema Albaniji i jugoistočnoj Evropi, te povezivanje ključnih nacionalnih i međunarodnih saobraćajnih koridora, kazala je za Dan prof. dr Jasmina Ćetković, profesorica na Ekonomskom fakultetu.
Boljom povezanošću sa susjednim zemljama, brza saobraćajnica treba da doprinese jačoj integraciji Crne Gore u regionalne i evropske ekonomske tokove. Time se unapređuje povezanost glavnih saobraćajnih čvorišta, što je od ključnog značaja za tranzitni saobraćaj.
“Projekat će skratiti vrijeme putovanja između Podgorice i granice sa Albanijom, a očekivani efekat je da poboljša protok ljudi i robe, kao i da podstakne privredni i ukupni regionalni razvoj“, istakla je Ćetković.
Nova saobraćajnica će rasteretiti postojeći put Podgorica–Božaj, smanjiti gužve, povećati efikasnost i sigurnost prometa.
Izgradnja saobraćajnice treba da generiše novo zapošljavanje domaće radne snage i građevinskih firmi, što će doprinijeti razvoju lokalne, a samim tim i nacionalne ekonomije.
Idejnim rješenjem razrađene su tri varijante ove saobraćajnice.
Prva varijanta predstavlja optimizaciju trase koja je bila predmet Generalnog projekta Jadransko-jonskog auto-puta iz 2008.godine, dok su varijanta 2 i varijanta 3 predlog projektanta. Varijante se razlikuju u zoni Dinoškog polja. U tom smislu, kod varijante 2 i varijante 3 imperativ je bio da se ne ugroze stambeni objekti i naselja. Nakon sagledavanja prednosti i nedostataka, kroz varijantu 3 su objedinjene prednosti prve i druge varijante. Varijanta 3, prema svakom kriterijumu (osim prema kriterijumu nagiba trase), predstavlja povoljniju varijantu. Zbog toga je varijanta 3 bila predmet dalje analize u okviru prethodne studije opravdanosti, završene krajem prošle godine.
Statistika ukazuje na činjenicu da je u prethodnom periodu posebno bio izražen porast saobraćaja na dionici Tuzi–Božaj, koja je od 2020. do 2021. godine imala značajan porast saobraćaja od oko 50 odsto, koji je nastavljen do kraja 2023 godine. Takođe, saobraćaj na dionici Podgorica–Tuzi je rastao, ali neravnomjerno. Najveći porast od oko 19 odsto bio je od 2020. do 2021. godine, dok je u periodu 2022–2023. rast bio znatno manji.
Povoljan položaj i predložena idejna rješenja petlji Smokovac i Kuči, koja omogućavaju dobru pristupačnost brzoj saobraćajnici, bili su osnova da se u prethodnoj studiji opravdanosti razvije scenario prema kome bi se 60 odsto postojećih zahtjeva za protok preusmjerilo na brzu saobraćajnicu, što predstavlja minimalno očekivanu distribuciju saobraćajnih tokova sa postojećeg puta M4 na brzu saobraćajnicu. Nadalje, pošto između Tuzi i granice sa Albanijom nema većih naselja, u studiji je usvojena pretpostavka da će 80 odsto saobraćajnih tokova biti preusmjereno na brzu saobraćajnicu, dok će se postojećom dionicom M4 odvijati samo 20 odsto lokalnog saobraćaja.
• Šta je pokazala ekonomska analiza opravdanosti ovog projekta?
Kako tipična finansijska analiza opravdanosti nije presudna za projekte ovog tipa, urađena je ekonomska analiza opravdanosti, koja uzima u obzir šire društvene efekte, poput smanjenja vremena putovanja, povećanja saobraćajne sigurnosti, smanjenja emisija štetnih gasova i drugih koristi za društvo u cjelini.
Kao osnovna metodološka odrednica za sprovođenje ekonomske analize opravdanosti projekta korišćena je Cost-Benefit analiza, koja je usklađena sa principima i pravilima Evropske komisije i međunarodnih finansijskih institucija. Prema Smjernicama EK, za analizu troškova i koristi preporučeno je korišćenje diskontne stope od pet odsto za države koje teže pristupanju EU, kao što je Crna Gora. Za potrebe ekonomske analize ovog projekta korišćeni su podaci iz saobraćajnog dijela projekta za 30-godišnji inicijalni period projekcije.
Troškovi investicije u izgradnju brze saobraćajnice Smokovac–Tuzi–Božaj procijenjeni su na oko 405,8 miliona eura, dok su podaci o prosječnim iznosima troškova održavanja, za puteve i tunele, obezbijeđeni od Monteputa. U procjenu očekivanih koristi od brze saobraćajnice uključene su koristi za korisnike transporta, ali i širi društveni, odnosno eksterni efekti.
Svi pokazatelji ekonomske analize opravdanosti projekta potvrđuju opravdanost izgradnje brze saobraćajnice Smokovac–Tuzi–Božaj. Ekonomska neto sadašnja vrijednost projekta je pozitivna u iznosu od preko 214 miliona eura, što znači da će društvo, ako očekuje prinos po stopi od pet odsto, biti u dobitku za ovaj iznos vrijednosti. Ekonomska interna stopa rentabilnosti projekta je skoro devet odsto, što je povoljan rezultat, s obzirom na to da je projekat prihvatljiv ako ova stopa iznosi minimum pet odsto. Takođe, ekonomski odnos troškova i koristi projekta je veći od 1, što znači da su ukupni diskontovani prihodi veći od ukupnih diskontovanih troškova.
• Na koji način će Crna Gora imati koristi od ove saobraćajnice?
Ekonomska analiza projekta izgradnje brze saobraćajnice Smokovac–Tuzi–Božaj pokazala je da koristi za društvo znatno premašuju investiciona ulaganja. Ključni efekti projekta uključuju unapređenje saobraćajne povezanosti, skraćenje vremena putovanja, smanjenje troškova eksploatacije vozila, povećanje bezbjednosti u saobraćaju i smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu.
Rezultati ekonomske analize opravdanosti projekta potvrdili su visoke koristi za korisnike transporta. Ukupne uštede u vremenu putovanja procijenjene u intervalu od oko 17 miliona eura, prve godine eksploatacije projekta, do oko 40 miliona eura, posljednje godine inicijalnog perioda projekcije, dok su uštede troškova eksploatacije vozila procijenjene u intervalu od 7,5 miliona eura do preko 17 miliona eura.
Ovi projekti ne samo da poboljšavaju saobraćajnu povezanost, već otvaraju vrata za ekonomski dugoročno održivu budućnost. Infrastrukturna unapređenja, uključujući saobraćajne projekte, od presudnog su značaja jer stvaraju temelje za privlačenje investicija, povećanje konkurentnosti, otvaranje novih radnih mjesta i poboljšanje kvaliteta života građana.
