Građani Švedske, Slovenije, Danske i Hrvatske najviše žele da vide Crnu Goru kao sljedeću članicu Evropske unije (EU), dok je najmanja podrška tome među članicama bloka zabilježena u Austriji, Francuskoj i Češkoj – pokazalo je posebno istraživanje Eurobarometra koji se odnosi na stavove EU prema proširenju.
Istraživanje je pokazalo da na nivou EU, 51 odsto građana podržava članstvo Crne Gore u toj zajednici kad ispuni sve uslove, protiv je 38 odsto, odsto dok je 11 odsto neopredijeljeno.
Ipak, nešto veću podršku ima Ukrajina, koju bi 52 odsto ispitanika željelo da vide u EU kad ispuni sve uslove, dok je 41 odsto protiv. Posebno se izdvaja Švedska (91 odsto), zatim Danska i Finska (po 81 odsto) kao države s najvišim nivoom podrške Ukrajini.
Istraživanje pokazuje da je u 21 državi članici najmanje 50 odsto ispitanika za pristupanje Crne Gore EU, dok je u šest ispod tog procenta, navodi se u Eurobarometru koji sadrži rezultate ankete sprovedene između februara i marta 2025. godine. U istraživanju, rađenom po narudžbi Evropske komisije, učestvovalo je 26.319 ispitanika iz različitih društvenih i demografskih grupa.
Najveći nivoi podrške ulasku Crne Gore u EU bilježe se u Švedskoj (81 odsto), Sloveniji (70 odsto), Danskoj i Hrvatskoj (po 68 odsto). Najniži rezultati registrovani su u Austriji i Francuskoj (po 40 odsto), te u Češkoj (43 odsto), zatim Njemačkoj (45 odsto) i Belgiji (49 odsto).
Crnu Goru podržavaju mladi, menadžeri i viša klasa
Posmatrano po polu, muškarci (53 odsto) češće nego žene (49 odsto) podržavaju članstvo Crne Gore u EU, navodi se u istraživanju. Po starosnim grupama, mlađi ispitanici uzrasta 15-24 godine najskloniji su podršci (60 odsto), zatim oni od 25-39 godina (53 odsto). Najmanje vjerovatno da će podržati su stariji od 55 godina (46 odsto).
Po nivou obrazovanja, ispitanici koji još studiraju pokazuju najveću sklonost ka podršci članstvu Crne Gore (64 odsto), zatim oni koji su školovanje završili sa 20 ili više godina (59 odsto). Najmanju vjerovatnoću za podršku imaju ispitanici koji su završili školu sa 15 ili manje godina (33 odsto).
Po socio-profesionalnim kategorijama, studenti su najskloniji podršci (64 odsto), a nakon njih menadžeri (60 odsto).
Kad je riječ o društvenoj klasi, ispitanici koji sebe svrstavaju u višu klasu najčešće podržavaju članstvo Crne Gore u EU (65 odsto), zatim oni iz više srednje klase (64 odsto). Najmanje podrške dolazi od onih koji sebe identifikuju kao dio radničke klase (43 odsto).
Prema mjestu stanovanja, ispitanici koji žive u velikim gradovima češće su za članstvo Crne Gore u EU (58 odsto), u poređenju s onima iz manjih ili srednjih gradova (49 odsto) i ruralnih područja ili sela (47 odsto).
Politički gledano, ispitanici koji se identifikuju kao lijevo orijentisani najskloniji su podršci (62 odsto), zatim centristi (50 odsto). Desno orijentisani ispitanici pokazuju najmanju vjerovatnoću za podršku (46 odsto).
U EU vjeruje 69 odsto crnogorskih građana
Rezultati istraživanja koji su dio nezavisne regionalne ankete javnog mnjenja za Zapadni Balkan, u okviru programa WeBalkans, pokazali su da u EU vjeruje 69 odsto crnogorskih građana, a 39 odsto smatra da će Crna Gora postati članica EU u narednih pet godina. Da će Crna Gora postati članica Unije u narednih pet do deset godina, smatra 37 odsto ispitanika.
Pozitivan stav o Evropskoj unij ima 60 odsto građana Crne Gore.
Kao glavne prepreke pristupanju, 32 odsto ispitanika vidi rasprostranjenu korupciju, 29 odsto organizovani kriminal, dok 27 odsto smatra da je ekonomska situacija glavna smetnja.
Istraživanje je pokazalo i da 75 odsto građana vjeruje da bi članstvo u EU donijelo više prednosti nego nedostataka. Kao glavne koristi od članstva u EU, 40 odsto navodi otvorene granice, mogućnost putovanja u druge EU zemlje bez vize, 38% odsto bolji kvalitet života i životni standard, dok 36 odsto očekuje više mogućnosti za zapošljavanje.
U slučaju održavanja referenduma za članstvo Crne Gore u EU, za ulazak u Uniju glasalo bi 64 odsto građana, navodi se u istraživanju.
Kao glavne probleme zbog EU članstva, 43 odsto odsto ističe odliv mladih i emigraciju, 34 odsto njih gubitak kulturnog identiteta i tradicionalnih vrijednosti, dok 26 odsto ispitanika vjeruje da je pristupanje u interesu političara, a ne građana.
Tri glavna faktora koja bi, prema ocjeni građana, doprinijela pozitivnijem stavu prema EU, su ekonomski razvoj zemlje, koji podržava 48 odsto, dok 45 odsto ispitanika podržava mjere za smanjenje korupcije, a 40 odsto finansiranje projekata na lokalnom nivou (infrastruktura, poljoprivreda, zdravstvo, životna sredina, kultura).
U Srbiji za članstvo u EU 33 odsto ispitanih
Od ostalih država kandidata i potencjalnih kandidata za ulazak u EU, Bosna i Hercegovina, Sjeverna Makedonija i Moldavija imaju podršku 48 odsto ispitanika iz Unije. Srbija ima podršku 47 odsto ispitanika, Gruzija 46, a Albanija 45.
Članstvo Kosova u EU podržava 43 odsto ispitanika, a Turske 37 odsto.
Anketa sprovedena u šest zemalja Zapadnog Balkana, Ukrajini, Moldaviji i Gruziji, pokazala je da u svim zapadnobalkanskim državama postoji barem natpolovična podrška ulasku u EU, s izuzetkom Srbije. U Srbiji se za članstvo u EU izjasnilo 33 odsto ispitanih.
Izvor: Vijesti
