Pržena hrana i masnoće nisu jedine namirnice koje treba da smanjite ako imate povišen holesterol. Naime, holesterol je potreban za izgradnju ćelija – ali višak holesterola može biti problem.
Kardiolog Nik Vest, kaže da „iako je količina holesterola koji cirkuliše u krvi genetski određena, uticaj ishrane ne treba potcjenjivati”.
Dr Vest kaže da je jedna dijeta koja može pomoći kod holesterola DAŠ dijeta, a prema podacima klinike Majo, uz ovaj princip ishrane možete smanjiti nivo LDL holesterola. DAŠ dijeta se uglavnom sastoji od povrća, voća i integralnih žitarica, i uključuje mliječne proizvode bez masti ili sa niskim sadržajem masti, ribu, piletinu, pasulj i orašaste plodove. Međutim, Helt navodi da ne morate nužno da slijedite ovu dijetu da biste imali holesterol pod kontrolom.
Dr Vest navodi sedam namirnica koje treba da ograničite kada želite da vam holesterol bude u granicama normale.
Pržena hrana
Pomfrit i kolutovi luka mogu biti primamljivi, ali generalno podižu nivo „lošeg” holesterola, a pošto imaju i transmasti mogu dovesti do prerane smrti, navodi nova studija.
Maslac
Maslac je bogat zasićenim masnim kiselinama i može biti krivac za povećanje nivoa holesterola. Američko udruženje za srce preporučuje oko 13 grama zasićenih masti dnevno.
Sir
Sir je postao glavna namirnica za mnoge od nas, jer ima mnogo proteina i kalcijuma – samo imajte na umu da sir takođe ima visok sadržaj zasićenih masnih kiselina.
Peciva
Kolačići, torte, kolači su svakako ukusni, ali pečeni proizvodi sadrže i veliku količinu putera. Pekarski proizvodi takođe obično sadrže velike količine šećera.
Palmino i kokosovo ulje
Palmino i kokosovo ulje takođe treba ograničiti. U nekim studijama navodi se da ova ulja podižu i LDL i HDL.
Govedina
Zbog visokog sadržaja zasićenih masti treba da smanjite unos ove vrste mesa.
Dr Vest kaže:
„Potrošnja crvenog i prerađenog mesa pokazala je konzistentan odnos u višestrukim studijama sa povećanim rizikom od srčanih oboljenja, raka i dijabetesa – pri čemu stepen povećanog rizika varira u zavisnosti od količine crvenog mesa koje se konzumira. Uz to,” dodaje on, „crveno meso je dobar izvor dijetetskih proteina, gvožđa i vitamina B12 – ali trenutne smernice, uprkos takvim prednostima, su da se ograniči unos na najviše dvije ili tri porcije nedeljno”.
Prerađeno meso i kobasice
Prerađeno meso i kobasice treba jesti minimalno, jer se često pravi od najmasnijih komada mesa.
Izvor: Politika
