Elektroprivreda je za period od 24 mjeseca ostvarila dobit od 140 miliona eura, saopštio je predsjednik Odbora direktora Elektroprivrede Crne Gore (EPCG) Milutin Đukanović na današnjoj pres konferenciji te kompanije.
U prostorijama EPCG, kako je saopšteno, održana je pres konferencija, na kojoj su govorili predsjednik Odbora direktora Milutin Đukanović, glavni finansijski direktor Miro Vračar i izvršni rukovodilac Sektora za pravne poslove Mićun Milatović. Tema konferencije je bila Poslovni rezultat EPCG u poslednje dvije godine.
„Elektroprivreda je za period od 24 mjeseca ostvarila dobit od 140 miliona eura. To su preliminarni rezultati, koji se vrlo malo mogu promijeniti. Takođe, u ovom periodu nije bilo povećanja električne energije. Da smo se vodili politikom kako se formiraju cijene drugih energenata, prije svega goriva, to bi za građana bilo veliko opterećenje. Možemo da kažemo da smo po osnovu toga ušteđeli građanima preko milijardu evra. Slikovito objašnjeno: onaj građanin koji imao prosječan račun od 33 evra, povećanjen cijena, njegov prosječan račun iznosio bi 115 evra. Što govori da ti gotovo 3,5 puta bio povećan račun“, rekao je Đukanović.
Na pres konferenciji prezentovan je i podatak da je u Budžet da je u poslednjih 24 mjeseca uplaćeno 102 miliona eura, “po osnovu dobiti 30 miliona, a po osnovu ostalih dažbina 72 miliona”.
„Mi smo u prvom kvartalu prikazali jedan dio rezultata koji se suštinski odnose na 2022. godinu. Tako smo kraj 2022. godine završili sa suficitom u našim akumulacijama od 100 GWh. Mi smo to mogli da prodamo u zadnjih desetak dana decembra i po tom, osnovu zaradili bi 10 miliona evra. Jer je tada cijena električne energije na berzi bila oko 100 evra. To bi uticalo da se dobit iz 2022. godine poveća za tih 10 miliona evra, međutim, mi smo odlučili da te viškove prodamo u provom kvartalu 2023. godine i po tom osnovu zaradili smo 25 miliona evra. Odnosno možemo reći ekstra profita 15 miliona evra“, rekao je.
Podsjetio je da su pregovori o kupovini Željezare trajali od ljeta do kraja decembra.
„Mi smo fakturu za imovinu Željezare dobili pod datumom 30. decembar 2022. ali to nijesmo knjižili u 2022. godini, nego smo sve to ostavili da se knjiži u prvom kvartalu 2023. godine. Tako da smo dobili da imovina koju smo mi platili 20 miliona evra, danas vrijedi 63 miliona evra. Želim da kažem da i ta procjena je isto dosta restriktivna jer imovina koja se nalazi van kruga Željezare, a to je 400m2 tretirana je po cijeni od sedam eura/m2. Znamo da je u toku usvajanje prostornog plana sa Opštinom i mi smo zahtijevali da ta imovina pređe u gradsko-građevinsko zemljište i po osnovu toga da će doći do značajnog uvećanja te imovine”, kazao je Đukanović.
On je naglasio da je EPCG Željezara kao “ćerka firme već počela da gradi elektrane snage približno 2 MW”.
„Mi smo ubijeđeni da će u EPCG Željezari biti puno značajnih investicija, a takođe se u EPCG radi na projektima vrijednosti preko 2.500 milijarde evra, što znači da je pred EPCG period koji mora da iskoristi da bi donijela dobit zajednici“ ocijenio je Đukanović.
Predsjednik Odbora je, kako je navedeno u saopštenju sa konferencije, podsjetio da kada je novi menadžment došao na čelo firme 1. aprila 2021. godine broj redovnih platiša bio 190 hiljada. 24 mjeseca kasnije, odnosno 31.3.2023. broj redovnih platiša je 230 hiljada, što znači da je uvećan za 40 hiljada. Dok je procenat naplate trenutno preko 100 odsto.
Govoreći o projektu Solari 3000+ i 500+ do sada je ugrađeno preko 17MW na oko 1500 objekata.
Navodi da na godišnjem nivou će se prihodovati šest miliona eura, po osnovu oslobođene energije. Sam projekat će, kako je najavio, biti završen do kraja juna 2023. godine.
Miro Vračar svojim izlaganjem se osvrnuo na tekući period i rekao da “iako se poslovalo u dosta nepovoljnom periodu, kada je u pitanju i nepovoljna hidrološka situacija, te geopolitička nestabilnost koja je uzrokovala nepredvidljivom poremećaju na tržištu električne energije, EPCG je prebrodila sve poteškoće i ostala posvećena građanima i državi”.
„Kapitalna ulaganja u 2022, godini su iznosila 47,3 miliona evra, pored pozitivnog rezultata koji smo ostvarili od 4, 28 miliona evra. 2021. godine u državni budžet je uplaćeno 61,5 miliona evra, dok je u 2022. godine to iznosilo 40,5 miliona evra. Neraspoređena dobit na dan 31.12.2022. gdoine iznosila je 68,8 miliona evra. U ovom kvartalu inkorporinana je imovina Željezare, kao i efekti punih akumulacija koje su se zadržale na kraju 2022. godine. Mogli smo te akumulacije prazniti i da se time poveća dobit, ali smo se domaćinski odnosili i nijesmo to uradili“, objasnio je Vračar i naglasio:
„U zadnjih 10 godina ostvareni poslovni rezultat u zbiru zaključno sa prvim kvartalom 2021. godine, tj. do momenta promjene menadžmenta on je iznosio oko 127 miliona, dok je pozitivan rezultat od 1.4.2021 do 31.3.2023. godine pozitivan rezultat 140 miliona eura“, dodao je.
„Ovi rezultati nijesu došli sami, oni su produkt jedne jako velike posvećenosti Odbora direktora, menadžmenta i svih zaposlenih u EPCG. Elektroprivreda ima dobru perspektivu i ovaj period smo iskoristili na najbolji mogući način i uradićemo sve što je do nas da EPCG bude lokomotiva privrednog razvoja Crne Gore”, kazao je on.
Mićun Milatović je naglasio da je rešavanje imovinsko-pravnih odnosa u cilju realizacije investicija “jedan jako dugotrajan proces”.
„Instutucijalni okvir vrlo često je neprilagođen, a to nekada zna da bude destimulativno kada su u pitanju investicije u oblasti energetike. Očekujemo da u budućim periodima na vrhu liste prioriteta zakonodavnih tijela, odnosno izvršne vlasti bude prije svega uvažavanje ove realnosti, sve u cilju da se u punoj mjeri valorizuje ono što je energetski potencijal Crne Gore i Elektroprivrede konkretno. Posledica toga jeste da neke investicije čekaju, a svako čekanje predstavlja ezgaktno gubljenje novca i prije svega je jako obeshrabrujuće kada su u pitanju strani partneri i njohova zainteresovanost da investiraju u Crnu Goru. Bez obzira što je EPCG prepoznata kao kredibilan partner na svim relevantnim adresama“, rekao je Milatović i objasnio:
„Imamo projekte koji niti su skupi, niti su tehnički zahtjevni ali upravo zbog nekih mankavosti što su javne evidencije i što su propusti državne uprave ne možemo da ih još uvijek radimo. Jedan od primjera jeste da izgradnja solarne elektrane na brani Vrtac i Slano. Ta investicija čeka iz razloga što ti objekti u listi nepokretnosti nijesu prepoznati kao brane, već kao javni putevi. Mi još nijesmo u mogućnosti da dobijemo dozvole za gradnju jer čekamo da se izmijeni taj podatak“, poručio je Milatović.
