Iz Evropske unije, istina ne oficijelno, ali iz usta pojedinih stručnjaka sve češće stižu upozorenja da ulaganja Kine u balkanske i istočnoevropske zemlje čini takozvani “korozivni kapital”, kao i da se iza njih krije politički plan.
U analizama se ide toliko daleko da mnogi iz EU tvrde da su kineska ulaganja po definiciji korumpirana, sa otrovnim uticajem na tek formalno demokratske zemlje. Drugi su manje uvjereni da kineska ulaganja predstavljaju stvarnu prijetnju. Članice EU u istočnoj Evropi stoje na raskrsnici u odnosima sa Pekingom i Briselom, a u još težoj situaciju su države kandidati za ulazak u EU, kao što je Crna Gora.
Ministarka saobraćaja Maja Vukićević saopštila je prije nekoliko dana da se na tender za gradnju druge dionice auto-puta prijavilo osam kompanija iz Kine, Turske i Azerbejdžana, među kojima je i kineska kompanija CRBC koja je izgradila prvu dionicu.
Ističe da su četiri kompanije u užem krugu za gradnju auto-puta.
-Tender se obavlja po pravilima EBRD-a koji će finansirati projekat, a ko će biti izabran zavisi od tenderskih uslova – kazala je Vukićević objasnivši da je dio novca obezbijeđen kreditom iz EU i budžeta.
Na drugoj strani, finansijski analitičar Oleg Filipović kaže da iz ugla Evropske unije, bilo koji drugi kapital, osim iz SAD i EU, predstavlja u najmanju ruku nekakav znak upozorenja, iz prostog razloga što svi forsiraju svoje kompanije.
– Članice EU apsolutno moraju forsirati kompanije iz EU i apsolutno su svi zakoni tako koncipirani. Vrlo rijetko ćemo vidjeti direktan ulaz kineskog, ili ranije ruskog kapitala u neki od većih projekata ili kupovinu akcija od njihovih većih kompanija – rekao je Filipović za “Dan”.
Podsjeća da je jedini veći upliv kineskog kapitala bilo preuzimanje određenog broja akcija Aj-B-Ema u SAD i to je, kako kaže, izazvalo poprilično veliki bunt.
Čak su tada donijeti i neki novi zakoni da bi se limitirao uticaj kineskog kapitala – saopštio je Filipović.
Istina, u ovoj godini većina ruskih kompanija suočava se sa ozbiljnim ograničenjima u EU zbog sankcija uvedenih kao odgovor na invaziju na Ukrajinu. Mnogi ruski projekti su ili potpuno prekinuti ili znatno ograničeni.
Međutim, sektor nuklearne energije je izuzetak. Ruska državna kompanija Rosatom i dalje posluje u EU, obezbjeđujući značajan dio nuklearnog goriva, jer EU zavisi od ruskih proizvoda u ovoj oblasti. U 2023. godini vrijednost izvoza ruskih proizvoda iz nuklearnog sektora prema EU iznosila je preko milijardu eura. Ovaj sektor nije podvrgnut potpunim sankcijama zbog njegove kritične važnosti za energetsku sigurnost nekoliko država članica EU.
Za razliku od ruskih, kineske kompanije rade na velikim infrastrukturnim projektima u EU, posebno u oblastima transporta, energetike i tehnologije. U poslednjih nekoliko godina, kineske investicije su znatno porasle, što je dio šireg ekonomskog i geopolitičkog nastojanja Kine da poveća svoj uticaj kroz inicijativu “Pojas i put”.
Neki od najvećih kineskih projekata u EU uključuju grčku luku Pirej, gdje je jedna kineska kompanija preuzela većinski udio toj kompaniji, koja je sada jedna od najprometnijih luka na Mediteranu.
Tu su željezničke veze Mađarska–Srbija, gdje kineske kompanije učestvuju u modernizaciji željezničke pruge između Budimpešte i Beograda. Jedan od najvećih poduhvata su auto-putevi i mostovi u Hrvatskoj. Izgrađen je Pelješki most, koji povezuje jug Hrvatske sa ostatkom zemlje, a finansiran je dijelom sredstvima Evropske unije.
Kineske kompanije su takođe prisutne u energetskom sektoru u Italiji. Na primjer, kineska kompanija kupila je udio u italijanskoj elektroenergetskoj kompaniji, koja upravlja ključnom infrastrukturom u elektroenergetskom sektoru.
Kineske kompanije, kao što su Huavej ZTE, takođe igraju ključnu ulogu u izgradnji 5G mreža u nekim evropskim zemljama, iako se to suočava sa političkim i bezbejdnosnim preprekama. Mnoge zemlje EU su oprezne u vezi sa korišćenjem kineske tehnologije u kritičnoj infrastrukturi zbog zabrinutosti za nacionalnu bezbjednost.
Iz svega ovoga možemo zaključiti da kineske kompanije aktivno učestvuju u ključnim infrastrukturnim projektima u Evropskoj uniji, posebno u sektorima transporta, energetike i telekomunikacija. Ovi projekti su često dio šireg strateškog cilja Kine da unaprijedi trgovinske i ekonomske veze sa Evropom, ali izazivaju i političke diskusije unutar EU zbog geopolitičkih implikacija kineskog uticaja.
Oleg Filipović smatra da i Crna Gora treba tako da radi i da, na primjer, sankcije koje je uvela Rusiji i odnos sa investitorima iz Kine prilagodi sebi.
– Mi smo malo tržište. Nažalost, uz to smo i tržište bez ikakve ideje kako da privuče strane investitore. Sada je jedini način što kompanije dolaze kod nas, ne da investiraju, nego da grade infrastrukturu i uzmu novac. Mi treba da slijedimo naš interes. Kapital nema ime i prezime, i nema veze da li je iz Rusije ili Kine, mi još uvijek nismo zemlja EU… Evropske kompanije ne pokazuju neko veliko interesovanje. Ruski kapital ne možemo da koristimo jer pratimo vanjsku politiku Evropske unije. To je jasno, i donekle normalno, ali, sa druge strane, politika se zove politikom kako bismo mogli izbalansirati i na određeni način uspostaviti neke odnose kako bismo mogli koristiti i tu vrstu kapitala. Kapital nema granice i on se konstantno kreće, sa jednim jedinim ciljem, to je ostvarivanje profita. Mi kao mala zemlja, neinteresantna za one najveće investitore, moramo da tražimo svoje mjesto pod ekonomskim suncem na način da biramo najbolji kapital, po najboljim cijenama, u ovom momentu, ma odakle on dolazio ako nije prljav – kaže Filipović.
Filipović: Zašto ne kod nas ako može u Evropi
Oleg Filipović tvrdi da mi treba da vodimo politiku koja prati Evropsku uniju, ali koja će i Crnoj Gori donijeti korist, a ne štetu.
– Kapital se probija i dan-danas funkcioniše i u zemljama Evropske unije. Možda to nije otvoreno, već funkcioniše indirektno kroz različite zemlje, ali uključujući i zemlje Evropske unije. Taj se kapital pokriva različitim kompanijama, različitim ugovorima, stvaranjem nekih partnerstava itd. Zato ne treba da brinemo zbog eventualnih reakcija na eventualno sklapanje novih ugovora sa kineskim kompanijama. Jednostavno i, nažalost, mi smo, izgleda, u ovom trenutku jedino tim kompanijama interesantni. I na kraju, zašto ne bi te kompanije radile kod nas ako mogu da rade u Evropi – naglasio je Filipović.
Kada treba, mogu to i Rusi
Evropska unija se jednostavno prilagođava i pokušava da sebi ne nanosi preveliku štetu.
Tako, apsolutno su validni i aktivni pojedini ugovori između ruskih i evropskih kompanija u sektorima kao što su hemikalije, rijetke rude i rijetki industrijski proizvodi još uvijek su na snazi, ali sa postavljenim rokovima za prekid tih poslovanja tokom 2024. godine, u skladu sa najnovijim sankcijama EU.
Taj prekid poslavanja neće važiti ako ne bude ponađena zamjena za robu i proizvode koji su, do sada, stizali iz Rusije. Praktično, kada god zatreba nešto, ili neki resurs nedostaje Evropskoj uniji, a ima ga u Rusiji, nađe se način da on bude, potpuno legalno, uvezen u države članice EU.
Izvor: Dan
