Majske penzije biće uvećane za minimum 5,4 odsto, dok od Vlade zavisi hoće li povećanje penzija dostići 8,35 odsto. Prema pouzdanim informacijama “Dana”, Fond PIO je na osnovu Zakona o PIO donio odluku da se primanja najstarije populacije uvećaju za 5,4 odsto, dok je uz tu odluku od Vlade tražio i dodatno usklađivanje penzija od 2,95 odsto. O dodatnih 2,95 odsto, odnosno zahtjevu Fonda PIO, treba da odluči Vlada i kaže da li ima novca za vanredno usklađivanje. Uvećane penzije penzioneri će primiti u junu, a povećanje se odnosi na majsku penziju.
Ukoliko Vlada ne prihvati dodatno povećanje, majske penzije koje će biti isplaćene narednog mjeseca biće uvećane za iznos koji je obračunao Fond PIO, odnosno 5,4 odsto.
Majske penzije biće uvećane za minimum 5,4 odsto, dok od Vlade zavisi hoće li povećanje penzija dostići 8,35 odsto. Prema pouzdanim informacijama “Dana”, Fond PIO je na osnovu Zakona o PIO donio odluku da se primanja najstarije populacije uvećaju za 5,4 odsto, dok je uz tu odluku od Vlade tražio i dodatno usklađivanje penzija od 2,95 odsto. O dodatnih 2,95 odsto, odnosno zahtjevu Fonda PIO, treba da odluči Vlada i kaže da li ima novca za vanredno usklađivanje. Uvećane penzije penzioneri će primiti u junu, a povećanje se odnosi na majsku penziju.
Ukoliko Vlada ne prihvati dodatno povećanje, majske penzije koje će biti isplaćene narednog mjeseca biće uvećane za iznos koji je obračunao Fond PIO, odnosno 5,4 odsto.
Nakon što smo dobili informaciju o zahtjevu Fonda PIO, kontaktirali smo ministra rada i socijalnog staranja Admira Adrovića, ali on nije odgovarao na pozive i poruke. Stoga smo poslali pitanja Vladi i ministarstvu, a odgovore očekujemo danas.
Prosječna penzija u Crnoj Gori u februaru ove godine iznosila je 374 eura, dok je na kraju prošle godine iznosila oko 359 eura. Korisnika penzija u Crnoj Gori ima nešto više od 120.000, a od prošle godine penzije se usklađuju tri puta godišnje odnosno u januaru, maju i septembru. Od januara ove godine najniža penzija projektovana je na iznos od 270 eura.
Prema prošlogodišnjim podacima Fonda PIO, minimalnu penziju u Crnoj Gori primalo je oko 40.000 penzionera, dok je penziju od 253,61 do 400 eura primalo oko 36.000. Posmatrajući situaciju sa rastućom inflacijom koja je od prošle godine donedavno zadesila gotovo čitav svijet, ali i Crnu Goru, gotovo dvije trećine penzionera primalo je naknade znatno niže od minimalne zarade koja kod nas od februara prošle godine iznosi 450 eura. Penzije do 500 eura primalo je oko 13.000 najstarijih sugrađana, dok je skoro 20.000 njih imalo naknade u rasponu do 2.000 eura.
Prema zvaničnim podacima, prosječna penzija od prošle godine porasla je za skoro 30 odsto, ali je rast inflacije gotovo pojeo povećanje, s obzirom na to da je cijena hrane u istom periodu porasla za oko 35 odsto.
Vlada je nedavno kao pomoć penzionerima sa najnižim primanjima, kojih je oko 40.000, isplatila jednokratnu pomoć od po 150 eura, a sredstva su obezbijeđena od strane Evropske komisije koja je za prevazilaženje energetske krize Crnoj Gori namijenila pomoć u iznosu od 30 miliona. Prva tranša te pomoći iznosila je 27 miliona, a čak 8,5 miliona bilo je predviđeno za pomoć najugorženijim kategorijama stanovništva.
Tražili primanja na nivou minimalne zarade
Penzioneri su u više navrata prošle godine protestovali zahtijevajući povećanje penzija na nivo približan minimalnoj zaradi, odnosno oko 400 eura. Revolt penzionera krenuo je nakon što su prošle godine uvećane minimalne i prosječne zarade u okviru programa “Evropa sad” koji nije obuhvatio penzionere. Program “Evropa sad 2”, koji je najavio lider tog pokreta Milojko Spajić, predviđa povećanje minimalne penzije na 450 eura u roku od godinu dana. Prosječna penzija je za 17 godina, odnosno od sticanja nezavnisnosti, porasla sa 142 na 300 eura, a samo prošle godine uvećana je za trećinu.
