Alergijom na polen zovemo alergijske reakcije koje se javljaju u kontaktu sa polenom iz vazduha. Polenska alergija se naziva još i alergijska kijavica, inhalaciona alergija ili alergijski rinitis.
„Kada biljka cveta, polen se širi vazduhom i mi ga udišemo, kod ljudi koji imaju alergiju na neki polen, bilo drveća, trave ili korova, pri kontaktu polena sa sluznicom nosa, grla ili očiju dolazi do alergijske reakcije“, kažu za portal N1 iz Nacionanog udruženja “Alergija i ja”.
Na pitanje kako se polenska alergija ispoljava kažu da je to svrab, crvenilo, iritacija, otok u nosu, grlu, očima, tera nas da se češemo, da kijamo, nos nam curi non stop, slivanje iz nosa iritira grlo, nekada se javlja promuklost ili čak bol u grlu, oči su otečene, peku i svrbe, nos je zapušen, a pun sekreta. „Često se javlja nadražajni kašalj i grebanje u grlu. Manje poznati simptomi polenske alergije su glavobolje, nesanica, razdražljivost, pad koncentracije.“
Zašto se kod nekih ljudi ispoljava alergija, a kod nekih ne?
„Ni nauka još nema definitivan odgovor na ovo pitanje, osim što je poznato da kod većine ljudi sa alergijom postoji nasledni faktor. Bilo ko od roditelja da ima neko atopijsko oboljenje (dermatitis, astma, alergije na hranu, rinitis, konjuktivitis) to povećava šansu da će i dete biti atopičar, a ako oba roditelja imaju u svojoj istoriji bolesti neko alergijsko oboljenje, šanse da dete nasledi alergije je 90 odsto. Na ovo pitanje bi lekari možda dali bolji odgovor, ali ono što i mi vidimo i znamo jeste da se i naše okruženje u proteklih 50 godina mnogo promenilo, da mi živimo jednim neurednim životom, udaljeni od prirode i od zajednice, sa brzom, industrijskom hranom i sa puno zagađenja razne vrste.
Evropska statistika beleži da su alergije jedno od najrasprostranjenijih hroničnih bolesti danas – čak 20 odsto stanovništva ima alergije“, navode iz Nacionalnog udruženje pacijenata sa alergijama.
Može li se ovakva vrsta alergije sprečiti ili ublažiti?
Pre svega, kako navode, bi bilo dobro da saznamo tačno na polen kojih biljaka smo alergični, onda znamo kada pratimo merenja količine polena u vazduhu i na osnovu toga se trudimo da izbegnemo izlaganje polenu koliko je to moguće.
„Lista sa 20 saveta za prevenciju alergije na polen, kao i kalendar polenizacije, možete preuzeti na sajtu udruženja OVDE. Na primer, ako smo alergični na polen nekog korova, najčešća je alergija na ambroziju i pelin, onda smo mirni negde do kraja avgusta. Takođe, kada znamo na koji polen smo alergični i kad te biljke kreću sa cvetanjem, onda možemo na vreme da krenemo sa terapijom. Trenutno su prisutni poleni drveća, a zbog visokih temperatura polako počinju i trave“, objašnjavaju iz Udruženja.
Dodaju da je važno dobiti adekvatnu terapiju koja se neće uzimati stalno, već tačno onako kako je lekar rekao, a onda po potrebi kod pogoršanja, opet postoji način kako i koliko se uzima i onda imate mnogo bolju kontrolu nad alergijom.
„Uzimanje lekova na svoju ruku i povremeno ne rešava ništa, a imali smo slučajeve članova koji su tako došli do astme, gubitka čula mirisa ili pojave nosnih polipa. Ono što možemo i treba preduzimati jeste ispiranje nosa i pre izlaska iz kuće rastvorom morske soli ili fiziološkim rastvorom, ali i po povratku s polja. Takođe, dobijamo potvrde od naših članova da ulje crnog kima, kopriva, maslačak, vitamin C, pomažu u borbi sa alergijama, ali treba biti istrajan“, savetuju.
Dalje kako kažu, kada ne možemo izbeći izlaganje polenu, maske sa fiterom mogu da budu jedna zaštitna opcija i naočare za sunce, kao jedna mehanička barijera.
Imunoterapija
„Jedino dugoročno rešenje za alergiju na polene može biti imunoterapija, koja može biti u obliku vakcine, kapi ili tableta. Imunoterapija nije za svakoga, potrebno je proveriti sa lekarom da li ste kandidat za sprovođenje ove tarepije. Zatim, treba znati da se ova terapija kod nas u zemlji sprovodi o trošku pacijenta, sprovodi se u dužem vremenskom periodu, to opet zavisi od nekih parametara, ali treba računati da je to neki period od 2-5 godina. Nakon sprovedene terapije pacijent je miran nekih 5-10 godina, a često i doživotno. Ono što je važno znati je da ako se sprovodi imunoterapija na polene trava na primer, sa terapijom treba započeti bar 3 meseca pre početka cvetanja trave, a to je bilo u januaru“, kažu iz Udruženja Alergija i ja i dodaju:
„Kao što smo svedoci ove godine, ako je godina toplija to utiče i na ranije cvetanje biljaka, zato imamo situaciju da poleni trava već polako kreću iako je njihova sezona od maja, a polen drveća je krenuo već u februaru.“
Alergija na polen i hrana
Kako objašnjavaju iz Udruženja postoji stanje koje se naziva oralni alergijski sindrom, koje povezuje polensku alergiju i hranu.
„Osobe koje imaju polensku alergiju mogu da dobiju simptome alergijske reakcije prilikom konzumiranje određenog sirovog voća i povrća. Ovde se ne radi o alergiji na voće ili povrće, naprotiv to su osobe koje inače konzumiraju ove namirnice bez ikakvih problema, ali u vreme kada je aktuelan polen biljke na koji su alergični, ta ista hrana im može izazvati alergijsku reakciju u vidu peckanja i svraba u ustima. Ovo se dešava zato što, na primer, polen breze ima sličnu strukturu kao protein jabuke i u trenutku kada je u vazduhu prisutan polen breze, a mi navalimo na jabuke, telo prepoznaje sličnost i reaguje“, objašnjavaju.
Na Instagram profilu Udruženja Alergija i ja podeljena je tabelu na kojoj se vidi kod kojih namirnica može doći do unakrsne reakcije sa određenim polenima.
„Preporuka je da se u periodima kada cveta biljka na čiji polen postoji alergija, smanjimo ili izbegavamo potpuno konzumiranje namirnica koje imaju slične proteine. Neki ljudi koji imaju oralni alergijski sindrom na pojedino voće i povrće, mogu konzumirati iste tu hranu ako je dobro termički obrađena, dok drugi ne mogu. Alergije su inače vrlo individualne i po manifestacijama i po lečenju, zato se mi i zalažemo za terapiju koja će biti prilagođena svakom pacijentu, a to je i svetski trend, i multidisciplinarni pristup u dijagnostici i lečenju alergija“, zaključuju.
Nacionalno udruženje Alergija i ja svakodnevno deli savete i informacije na web sajtu i na društvenim mrežama, ohrabrujući ih da pre svega veruju lekarima, ali i da tragaju za adekvatnom terapijom.
Izvor: N1
