Ministar kapitalnih investicija Ervin Ibrahimović rekao je Vijestima da su on i njegovi saradnici u poslednjih šest mjeseci obezbjedili oko 50 miliona eura bespovratne podrške za Crnu Goru iz evropskih fondova.
On je rekao da nije tačno da Crna Gora nije dobila sredstva iz Zapadnobalkanskog investicionog okvira.
Na pitanje kako ocjenuje to što Crna Gora nije dobila podršku iz novog investiciionog paketa EU za Zapadni Balkan ministar je rekao da to nije tačno.
„Prvo, netačna je informacija da Crna Gora nije dobila sredstva kroz Zapadnobalkanski investicioni okvir, konkretno na 29.pozivu za tehničku podršku i 8.pozivu za sufinansiranje investicija za koje su se aplikacije podnosile do 24.februara 2023.godine, a o njima se u okviru Zapadnobalkanske inicijative odnosno njihovog operativnog odbora odlučivalo prošlog petka“, naveo je Ibrahimović.
Crnoj Gori su, kako je kazao, ovom prilikom odobrena sredstva u vrijednosti 5,4 miliona eura, i to, dodaje, jedino u oblastima za koje je aplikacije pripremalo Ministarstvo kapitalnih investicija (MKI).
„Konkretno, dobili smo sredstva za pripremu projektne dokumentacije za tri projekta koji se odnose na sektor energetike i saobraćaja i to: Pripremu glavnog projekta, studije zaštite životne sredine i ostale tenderske dokumentacije za željeznički koridor R2 Crna Gora- Albanija, za dionicu od Podgorice do granice sa Albanijom u iznosu od 2,6 miliona eura“, rekao je Ibrahimović.
On je dodao da su sredstva dobijena i za pripremu glavnog projekta, studije zaštite životne sredine i ostale tenderske dokumentacije za rehabilitaciji tunela Sozina na željezničkom koridoru R2, dionica Bar-Vrbnica u iznosu od 0,9 miliona eura.
„Za izradu studije izvodljivosti i studije zaštite životne sredine za 400 kV interkonekciju Brezna–Crkvičko Polje–Sarajevo 20 (do granice sa Bosnom i Hercegovinom) sa izgradnjom nove 400/220 kV podstanice Crkvičko Polje i konekcije sa hidroelektranom Piva u iznosu od 1,9 milion eura“, naveo je ministar kapitalnih investicija.
Prema njegovim riječima, kroz Zapadnobalkanski investicioni okvir je moguće predložiti projekte na nacionalnom i regionalnom nivou iz oblasti životne sredine, energetike i energetske efikasnosti, društvenih djelatnosti, saobraćaja i digitalne infrastrukture.
„Takođe, radi interesa javnosti, treba naglasiti da prijave mogu biti podnijete kroz pozive tehničke podrške za pripremu projektne dokumentacije, kao i kroz pozive za sufinansiranje investicija“, kazao je Ibrahimović.
Ministarstvo kapitalnih investicija je, kako on kaže, izuzetno zadovoljno činjenicom da su mu ovom prilikom odobrena sredstva u vrijednosti od 5,4 miliona eura za projekte tehničke podrške.
„Kada su u pitanju investicioni projekti neophodno je da javnost zna da se radi o projektima za koje ZIA za razliku od projekata tehničke podrške, obezbjeđuje sufinansiranje, što znači da je za njih uslov da značajan procenat od ukupne vrijednosti tih projekata država mora da obezbjedi odnosno finansira kroz kreditno zaduživanje kod neke od međunarodnih finansijskih institucija“, objašnjava Ibrahimović.
Dodaje da kada su u pitanju njihove aplikacije za kofinansiranje investicija, namjera je bila da se pokrene komunikacija.
„Tj. pokušaju unaprijed stvoriti preduslovi i osigurati mogućnost dobijanja ovih sredstva u okviru neke od narednih raspodjela, a napominjemo da je jedan novi poziv već u toku I traje do septembra. Ne smijemo gubiti iz vida ni činjenicu da Crna Gora može aplicirati prema Evropskoj komisiji ne samo kroz ZIA okvir već i za projekte koji su dio Trans-evropskih mreza“, rekao je Ibrahimović.
Na osnovu inicijative i aktivnosti MKI je, prema riječima Ibrahimovića, u maju ove godine zvanično potvrđen zahtjev Crne Gore da kroz indikativno proširenje sveobuhvatne Trans-evropske mreže budu obuhvaceni aerodrom Tivat i željeznicka pruga Podgorica-Nikšić-Čapljina, čime je, kako kaže, ispunjen ključan preduslov da se može povući nešto više od 100 miliona eura.
IZ EK su rekli da je Vlada Crne Gore dostavila preuranjene ili projekte nepodobne za finansiranje.
Na pitanje da li je vrijeme da da određeni resori i ministri snose odgovornost za ovakve stvari, Ibrahimović odgovara:
„Za ovaj paket podrške Crna Gora je podnijela – u okviru poziva za tehničku podršku 5 projektnih aplikacija od čega 4 Ministarstvo kapitalnih investicija i 1 Ministarstvo prosvjete, dok je u okviru poziva za sufinansiranje investicija za sprovođenje infrastrukturnih projekata kroz ZIO Crna Gora podnijela ukupno 7 aplikacija od čega 1 Ministarstvo pravde, 1 Ministrastvo prosvjete, 1 Ministarstvo ekologije i prostornog planiranja i urbanizma i 3 Ministarstvo kapitalnih investicija.“
Dodaje da je sveukupno Crna Gora podnijela ukupno 11 aplikacija od čega je, kako navodi, sedam aplikacija iz MKI i četiri iz svih ostalih ministarstava.
„Od ukupnon 11 aplikacija iz Crne Gore odobrena su sredstva samo za 3 projekta sa kojima je apliciralo MKI. Napominjem, moglo se aplicirati sa projektima na državnom i regionalnom nivou. Takođe, naglašavam oblasti u kojima se moglo aplicirati – životna sredina, energetika i energetska efikasnost, društvene djelatnosti (zdravstvo, prosvjeta, mladi, socijalna zaštita), digitalna infrastruktura i saobraćaj“, objasnio je ministar.
Ibrahimović vjeruje kako se iz njegovog odgovora može zaključiti da je MKI odradilo ne samo svoj dio posla, „već više od 2/3 od ukupno poslatih projekata“.
„A da su za Crnu Goru odobena sredstva samo za projekte kojima je apliciralo MKI, zato smatram da je korisnije da Vaše interesovanje usmjerite ka resorima koji su takođe mogli, a nisu uopšte aplicirali“, dodao je.
Rekao je i da je prilika da u ime MKI javno preuzme odgovornost za dobijenih 30 miliona eura bespovratnih sredstava u vidu direktne budžetske podrške Evropske komisije Crnoj Gori za prevazilaženje energetske krize, te šest miliona eura za nastavak realizacije projekta autoputa Bar-Boljare.
„Da ne zaboravimo odgovorni smo i za to što smo u maju uspjeli da refundiramo izgubljenih osam miliona bespovratnih sredstava u okviru INTERREG IPA programa prekogranične saradnje Italija – Albanija – Crna Gora, za projekat ALMONIT MTC. Odgovorni smo i za zaključen ugovor od 14,5 miliona eura sa Svjetskom bankom za podršku kakva se po prvi put obezbjeđuje za Crnu Goru u oblasti saobraćaja. Na kraju, odgovorni smo i za to što je Crna Gora u okviru ovog paketa podrške dobila bar tih 5,4 miliona eura, jer su dobijeni za projekte iz MKI“, naveo je Ibrahimović.
Zaključio je da je kao ministar kapitalnih investicija kriv kao i svi njegovi saradnici u ministarstvu, dodajući: „Što smo samo u zadnjih šest mjeseci obezbjedili oko 50 miliona eura bespovratne podrške za Crnu Goru iz evropskih fondova“.
Izvor: Vijesti
