Čovjek može da izdrži tri minuta bez kiseonika, trideset dana bez hrane i samo tri dana bez tečnosti, glasi zlatno pravilo. Bez vode, u našem tijelu ništa ne funkcioniše. Evo zašto i koliko treba da se pije.
Voda čini oko 80 odsto tijela novorođenčeta. Kako starimo, sadržaj vode u tijelu se smanjuje na oko 60 odsto. Masne ćelije imaju manji sadržaj vode od drugih ćelija. Dakle, gojazni ljudi imaju manji procenat vode od mršavih, a žene manje od muškaraca.
Za sve je od suštinskog značaja za preživljavanje da svoje tijelo redovno snabdijevamo tečnošću.
Pojedini organi sadrže veoma velike količine vode. Recimo oko. Njegovo staklasto tijelo se sastoji i do 99 odsto vode. Visok udio tečnosti imaju i mišići, sa oko 80 procenata. Da bismo svoje tijelo dovoljno snabdijeli, prije svega je važno da pijemo, pijemo i opet pijemo, piše Dojče vele.
Naše tijelo dnevno gubi oko dva litra tečnosti: preko kože, koja reguliše tjelesnu temperaturu, posebno kada su velike vrućine. Ali uticaj ima i suv vazduh od grijanja.
Bubrezi koji naše tijelo oslobađaju od toksina, izlučuju tečnost u obliku urina. Ako nismo uzeli dovoljno tečnosti, urin je intenzivne žute boje. Ukoliko postane braonkast, to je ozbiljan znak upozorenja da nešto nije u redu.
Preko crijeva se tečnost izlučuje sa stolicom, a u obliku sitnih kapljica, vodu gubimo i kada dišemo.
Te gubitke moramo da nadoknadimo unoseći 1,5 do 2 litra tečnosti svaki dan. Potreba za tečnošću se povećava tokom fizičkog napora, sporta, visoke temperature, groznice, povraćanja i dijareje.
Međutim, to ne mora uvijek biti voda. Supe, voće ili razne vrste povrća su takođe dobri za tijelo i pomažu u obnavljanju zaliha.
To je neophodno, jer naše tijelo već sa gubitkom tečnosti od jedan do dva odsto pokazuje prve simptome. Ukoliko izgubi više od sedam odsto, situacija postaje ozbiljna: ubrzan puls ili vrtoglavica ukazuju na to, jer sve hemijske reakcije i procesi u tijelu zahtijevaju tečnost.
Gubitak tečnosti od dvanaest odsto može dovesti do stanja šoka ili čak kome.
Ni naš mozak, ni kičmena moždina, ne mogu da rade bez tečnosti. Imamo oko 140 mililitara vode za nerve ili mozak – takozvana cerebrospinalna tečnost ili likvor. To je providna tečnost u kojoj mozak takoreći pliva u lobanji i koja ga štiti od potresa. Svakog dana formiramo oko pola litra te tečnosti.
Prvi znaci da je našem organizmu voda hitno potrebna su glavobolja i vrtoglavica, suve sluzokuže u ustima i grlu i moguće otežano gutanje. Umorni smo, slabo se osjećamo, ali to često ne dovodimo u vezu sa nedovoljnim unošenjem tečnosti.
Kada su vrućine i kada znojenjem dodatno gubimo tečnost, moguće je da zakaže cirkulacija i da jednostavno kolabiramo.
Tijelo nam nedvosmisleno govori da hitno treba nešto da popijemo, jer se povećava i krvni pritisak. Bez dovoljno tečnosti, krv se zgušnjava i remeti se cirkulacija.
Što smo stariji, manje smo žedni. Nije neuobičajeno da stariji ljudi jednostavno zaborave da unesu dovoljno tečnosti.
To između ostalog može da dovede do vrtoglavice, konfuzije, poremećaja ili gubitka svijesti. U slučaju velikog gubitka tečnosti, ljekari moraju putem infuzije da nadoknade izgubljenu tečnost.
Neki stariji ljudi, međutim, svjesno ne unose dovoljno tečnosti, jer u starosti mnogi više ne mogu da kontrolišu mokrenje. Zbog straha od nekontrolisanog mokrenja ili prečestog odlaska u toalet noću, mnogi ne uzimaju dovoljno tečnosti.
U slučaju dijareje ili povraćanja, našem tijelu je potrebno više od minimalne litre i po tečnosti dnevno. Ukoliko se količina vode ne obnovi brzo, tijelo se suši. Mnogo tečnosti je potrebno i prilikom uzimanja određenih ljekova, kao što su diuretici.
I alkohol tijelu oduzima tečnost jer ima diuretski efekat. Bubrezi pokušavaju da izbace toksične materije iz organizma, pa često moramo u toalet da bismo se oslobodili urina.
Alkohol ometa oslobađanje takozvanog vazopresina u hipotalamusu. Vazopresin je hormon koji reguliše ravnotežu vode u bubrezima. Ali ako tijelo nema na raspolaganju dovoljne količine tog važnog hormona, bubrezi izlučuju previše vode i ravnoteža vode se remeti.
Ukoliko u roku od nekoliko sati popijemo pet ili više litara tečnosti, to takođe može biti opasno po život i može da rezultira hiperhidratacijom, odnosno prekomjernom količinom vode u organizmu.
Bubrezi tada više nisu u stanju da regulišu i izlučuju veliku količinu tečnosti. Jedna od najgorih posljedica može biti cerebralni edem.
Ogromne količine tečnosti se unose tokom takmičenja u ispijanju vode. To je veliko opterećenje za organizam. Ne samo što bubrezi ne mogu da obavljaju svoj posao, već se i ravnoteža soli uništava. Kako i da li tijelo uopšte može da se nosi sa time, zavisi od starosti, težine i opšteg zdravstvenog stanja.
