foto: gov.me
Do kraja prvog kvartala očekujem da se počne sa realizacijom vjetroelektrane (VE) „Gvozd“, dok se projekat izgradnje hidroelektrane (HE) „Komarnica neće realizovati“ bez saglasnosti na elaborat o uticaju na životnu sredinu, kazao je u intervjuu za „Dan“ ministar energetike i rudarstva Saša Mujović.
– Za HE „Komarnica“ u toku je ocjena Elaborata o uticaju na životnu sredinu na osnovu ugovora o koncesiji za korišćenje prirodnih bogatstava radi izgradnje, održavanja i korišćenja energetskog objekta hidroelektrane „Komarnica“ radi proizvodnje električne energije koji je prethodna vlada zaključila sa EPCG. Od ocjene tog elaborata zavisiće i dalji koraci u ovom projektu. Bez saglasnosti na elaborat, projekat se neće realizovati – rekao je Mujović odgovarajući na pitanje u vezi sa projektima izgradnje energetskih objekata.
Istakao je da kod HE „Kruševo“, koja je s aspekta energetske potentnosti bolja nego HE „Komarnica“, takođe ima izazova sa aspekta zaštite životne sredine.
– Svi potezi moraju biti usklađeni sa svim aspektima projekta, dakle i energetike i zaštite prostora. Tu su i HE na Ćehotini, a planiram da aktuelizujem i pitanje Bilećkog jezera. Dakle, planovi su ambiciozni. Gradnja nekog energetskog projekta, iako javnost to doživljava kao početak realizacije, u stvari je njen finiš. Prije toga je potrebno uraditi sve neophodne studije, planska dokumenta, eksproprijaciju, dozvole, izvore finansiranja itd. Znamo da su energetski projekti veoma skupi, naročito kada govorimo o kapitalnim, razvojnim projektima, i nije jednostavno zatvoriti finansijsku konstrukciju. Pored toga, imamo i pitanje održivog razvoja i svoje obaveze u tom smislu na evropskom putu. Takođe, želimo i jedan široki konsenzus oko tih projekata, jer smo svjesni da je i oko malih hidrocentrala javnost često izražavala neslaganja – kazao je Mujović.
•Hoće li se i kada mijenjati sastav odbora direktora u energetskim preduzećima? Da li će većina u odboru biti stručni kadrovi, izabrani preko konkursa, ili će to biti partijski funkcioneri? I koja je uopšte svrha konkursa ako su partijski funkcioneri i dalje ti koji se pitaju najviše?
U najkraćem, Vlada i ja lično insistiraćemo da partijska pripadnost ne može biti jedini razlog da neko bude na izvršnim pozicijama u energetskom sektoru, ali partijska pripadnost ne smije biti ni eliminišući faktor ukoliko je riječ o profesionalcu sa iskustvom, vizijama i istrajnošću da se uhvati ukoštac sa izazovima koji su pred energetskim subjektima. Dakle, profesionalizacija ne znači da neko nije partijski opredijeljen, već da je riječ o osobi sa kredibilnom biografijom i ambicijama da unaprijedi energetski sektor. Dakle, konkursi moraju da budu upravo sredstvo da svi kandidujemo najbolje, a da se u zdravoj konkurenciji i transparentnom procesu izaberu oni koji odgovaraju zahtjevima energetskog sektora i, u najširem građana, naše države.
•Da li ćete i za ostale energetske kompanije (CGES, CEDIS, Rudnik uglja, COTEE) raspisivati konkurs za članstvo u odboru direktora, kao što ste uradili sa EPCG?
Poznato je da je Vlada donijela odluku o sazivanju vanredne sjednice Skupštine akcionara EPCG i uputila je odboru direktora na dalje postupanje, nakon čega je po toj odluci odbor direktora i zakazao vanrednu sjednicu za april 2024. godine. U međuvremenu, ovo ministarstvo je raspisalo javni poziv za prijave za poziciju tri člana Odbora direktora EPCG, koji je zatvoren dana 6.12.2023. godine i postupak je u toku. Laičko mišljenje javnosti je da su energetska preduzeća u vlasništvu Vlade Crne Gore, što nije tačno. Te kompanije funkcionišu u skladu sa Zakonom o privrednim društvima i svi smo u obavezi da se pridržavamo važeće legislative.
•Da li ćete tražiti ispitivanje enormnog zapošljavanja u energetskim preduzećima u poslednje tri godine (posebno u CEDIS-u i Rudniku uglja)? I da li ćete tražiti da se smanji broj radnika u energetskim preduzećima ukoliko se ustanovi višak zaposlenih?
Često čujem to pitanje i moj stav je tu jasan – svi energetski subjekti su dužni da objasne građanima na šta se troši njihov novac. Dakle, da li je bilo prekomjernog zapošljavanja i da li to i u kojoj mjeri ugrožava profit kompanije? Da budem precizan, niko nije protiv zapošljavanja ukoliko je ono u skladu sa potrebama i planovima kompanije i u skladu sa stručnim referencama. Za to odgovara upravljački kadar kompanija i svakako da je to pitanje koje interesuje javnost i na koje treba da dobije odgovor. Politika zapošljavanja je u isključivoj nadležnosti kompanija, ali je upravljački kadar odgovoran prema građanima Crne Gore i zakonima ove države. Zbog toga moraju da razjasne te dileme, jer se odnose na ocjenu njihovog rada.
•Šta će biti sa Željezarom? Hoće li se tamo graditi solarne elektrane ili će se proizvoditi čelik, ili ćemo, pak, i zvanično dobiti potvrdu da je kupovina Željezare bez ikakve analize bila promašaj?
Osnovna djelatnost Željezare je proizvodnja čelika i u toku je javni poziv za davanje u zakup Čeličane i Kovačnice. I tu imamo interesovanje i kao ministar neću odbiti nikoga ko je spreman da razgovara o budućnosti kompanije, a kroz proces će se ponude filtrirati do one najbolje. Mislim da su potencijali Željezare veliki, bez obzira na očigledne probleme sa kojima se suočava, i tu vidim svoju obavezu kao ministra da kompanija bude konkurentna i svojim proizvodom i mogućnošću plasmana na tržište. Dakle, smatram da Željezara ima budućnost i u proizvodnji čelika, ali i u proizvodnji konstrukcija za solarne panele i svih ostalih proizvoda koje mogu da plasiraju na tržište. Naravno, uz ulaganja u opremu i ljudske kapacitete.
Cilj je da 50 odsto električne energije bude iz OIE
•U toku je izrada zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije (OIE). Da li će tim zakonom biti ukinuto davanje podsticaja povlašćenim proizvođačima?
Što se tiče Zakona o korišćenju obnovljivih izvora, Crna Gora, kao članica Energetske zajednice i kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, ima obavezu da transponuje i implementira Direktivu EU o promociji korišćenja energije iz obnovljivih izvora. Savjet ministara Energetske zajednice je u decembru 2022. godine, pored ostalog, za članice Energetske zajednice usvojio ciljeve za udjele energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj finalnoj potrošnji energije u 2030. godini. Za Crnu Goru je utvrđeni cilj 50 odsto.
U cilju ispunjavanja navedenih obaveza, Ministarstvo energetike i rudarstva radi na pripremi zakona koji će tretirati oblast o korišćenju energije iz obnovljivih izvora, koji će biti usklađen sa pomenutom direktivom. Ovim zakonom biće propisan tržišni mehanizam podrške za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, radi postizanja najpovoljnijih cijena energije za potrošače i manjeg regulatornog rizika za investitore. Pravo na podsticajne mjere ostvaruje se u konkurentnom i transparentnom aukcijskom postupku, u kome se učesnici nadmeću da ponudom najniže fid-in tarife, odnosno tržišne premije, steknu ovo pravo.
Primjena ovog zakona treba da doprinese većem iskorišćavanju raspoloživih potencijala obnovljivih izvora energije, ubrzavanju zelene energetske tranzicije i razvoju održivog i diversifikovanog elektroenergetskog sektora u Crnoj Gori. Konkurentni aukcijski procesi će omogućiti Crnoj Gori da poveća udio električne energije iz obnovljivih izvora u svom elektroenergetskom miksu i smanji zavisnost od uglja, što će doprinijeti smanjenju negativnog uticaja energetskog sektora na klimatske promjene i životnu sredinu.
Optimista po pitanju benefita od istraživanja nafte
•Hoćemo li ikad vidjeti benefite od istraživanja i eksploatacije nafte, tj. hoćemo li ikad imati značajniji prihod od nafte ili je to završena priča?
Podsjetiću da su koncesionari Eni i Novatek tokom šest godina istraživanja, uključujući i bušenje prve istražne bušotine, na ovaj projekat potrošili skoro 153 miliona eura, dok je kompanija Energean, koja je vršila istraživanje na dva manja bloka (338km2), potrošila oko 7,5 miliona eura.
Crna Gora nije imala nijednog eura troška tokom ovih istraživanja, dok je u istom periodu prihodovala od naknade za površinu i po tom osnovu se u periodu 2016–2022. godina u državni budžet slilo skoro 2,9 miliona eura (2.840.644 eura).
Ipak, glavni benefit od istraživanja crnogorskog podmorja je značajno znanje o geološkoj potencijalnosti na istraživanim blokovima, koje se mjeri terabajtima podataka u crnogorskom vlasništvu i koja će u budućnosti biti okosnica daljih istraživanja. Imajući u vidu da zemlje u okruženju (Hrvatska, Italija, Albanija) imaju više od 1.000 bušotina na svojoj teritoriji i decenijama eksploatišu naftu i gas, vjerujemo da i Crna Gora ima potencijala u ovoj oblasti.
Imajući u vidu evropski trend zelene tranzicije, smatramo da imamo potencijala za razvijanje novih projekata u oblasti istraživanja gasa. U tom smislu, tokom ove godine planirano je i raspisivanje javnog poziva za dodjelu ugovora o koncesiji za istraživanje, na kome aktivno radimo sa kolegama iz Uprave za ugljovodonike. Realizacijom ovog ugovora o koncesiji Crna Gora će dobiti nove geofizičke podatke za dio podmorja koji do sada nije „pokriven“ ugovorima o koncesiji za proizvodnju, a koji je i dalje neistražen, što bi, u konačnom, moglo biti finalizovano pronalaženjem komercijalnih rezervi gasa. Naš optimizam po ovom pitanju, osim pozitivna iskustva iz okruženja, potkrepljuju i povoljni podaci istraživanja kompanije Energean.
Izvor: Dan
