Svaki četvrti građanin/ka (24,4 odsto) najmanje jednom sedmično povjeruje u dezinformaciju, a 16,9 odsto njih svakodnevno, pokazuje istraživanje javnog mnjenja koje je za potrebe Centra za demokratsku tranziciju (CDT) sproveo Institut Damar.
“Ovo nam pokazuje da se situacija u ovoj oblasti znatno pogoršala jer je, prema istraživanju koje smo sproveli 2023, jednom nedjeljno u dezinformaciju povjerovao svaki peti građanin/ka”, navodi se u saopštenju koje potpisuje glavni i odgovorni urednik portala Raskrinkavanje.me Darvin Murić.
Kako je dodao, ovogodišnje istraživanje pokazuje da svaki četvrti građanin/ka (25,5 odsto) najmanje jednom mjesečno povjeruje u dezinformaciju, svaki deseti (11,3 odsto) najmanje jednom u šest mjeseci.
“Manji procenat (8,6 odsto) najmanje jednom godišnje povjeruje u dezinformaciju. Njih 13,3 odsto nam je kazalo da u prošloj godini nije niti jednom povjerovalo u neku dezinformaciju, što je duplo manje u odnosu na 2023”, saopštio je Murić.
Na pitanje koliko često uoče neku objavu za koju posumnjaju da je dezinformacija, čak četvrtina građana (25,2 odsto) kaže da to vidi svakodnevno, trećina (32,5 odsto) makar jednom sedmično.
“Samo 5,6 odsto građana/ki je kazalo da u posljednjih godinu nije uopšte uočilo neku objavu za koju su posumnjali da je u pitanju dezinformacija. Istraživanje koje smo sproveli 2023. godine je pokazalo da svaki peti građanin/ka (19,1 odsto) najmanje jednom dnevno primijeti neku objavu za koju sumnja da je dezinformacija. Ovi podaci mogu ukazivati na veću raširenost dezinformacija, ali i na to da su građani/ke sve svjesniji problema dezinformacija i pažljivije ih uočavaju u medijima i na društvenim mrežama”, kaže Murić.
Dalje navodi da skoro tri četvrtine građana/ki (72,8 odsto) smatra da je fact-checking (provjera informacija) potreban, pri čemu to 40,4 odsto vidi kao “apsolutno neophodno” u crnogorskom društvu, a 32,4 odsto kaže da nije prioritetno, ali jeste važno.
“S druge strane, 14,2 odsto ispitanika smatra da fact-checking nije važan ili je sasvim nepotreban, a 13 odsto nije sigurno”, dodaje Murić.
Na pitanje koliko često mediji u Crnoj Gori plasiraju i prenose dezinformacije, 39 odsto građana/ki kaže da je to vrlo često, 37,6 odsto ponekad, 8,9 odsto rijetko, 3 odsto nikada, a 11,5 odsto nije sigurno.
“Građani/ke navode da nailaze na dezinformacije na društvenim mrežama, od čega da je to vrlo često na Fejsbuku navodi njih 51,4 odsto, na TikTok-u 43,3 odsto, na Instagram-u 38,2 odsto, na X-u 36,5 odsto i na YouTube-u 30,9 odsto”, kaže Murić.
Istraživanje je sprovedeno u periodu od 22. februara do 4. marta ove godine na uzorku od 1008 ispitanika.
