Na današnji dan 1980. godine Azra je izdala debi album. Ne mari za to. Zbog Titove smrti izdanje je kasnilo, a bend je već tada imao otprilike trocifren broj svirki i ako su imali samo jedan objavljeni singl- Balkan / A šta da radim (1979). Štulić nema strpljena da čeka Husa koji je producirao pomenuti singl (koji u tom momentu radi sopstveni album) te kao producenta angažuje Dragu Mlinareca. Album je snimljen, a fotograf Jasmin Krpan koji je fotografisao bend za omot, na print u Jugoton šalje i fotografiju na kojoj se nalaze on i njegov sin – što već tada uveliko frustirani Štulić zbog kašnjenja ploče i jedva skrpljenog benda nije uspeo da stopira, pa i dan danas na LP-u postoji trag ove kvalitetne Krpanove zajebancije, ali i jedna od najkorišćenijih fotografija u rokenrolu. 26. juna 1980. godine Azra je izdala istoimeni album, album koji se smatra jednim od najboljih debi albuma na prostoru bivše Jugoslavije (iliti. Zapadnog Balkana kako bi rekli naši mentori). Izdavač je bio Jugoton, čiji je tadašnji uredni Siniša Škarica dao zeleno svetlo nakon slušanja Azre uživo u Lapidariju.
Piše: Nenad Baraković Bara
U svetu se uveliko sviraju pank i nju vejv, i upravo na krilima tog zvuka (prim.aut. Mance će u dokumentarcu “Kad Miki kaže da se boji- tko su junaci Johnnyijevih pijesama” reći da je Štulić kada je video i čuo Stramera rekao “Ja hoću ovako! Ovo je kit!”) ali oslanjajući se na harmonije Bitlsa i ponekad melodija tradicionalne folk muzike pojavljuje se ploča koja će promeniti scenu zauvek.
Štulić, Leiner i Hrnjak imaju prvi album, a publika već uveliko zna sve pesme sa potonjeg, na koncertima uveliko peva i pesme sa debija ali i sa narednih albuma jer je Džoni već u tom periodu imao pedesetak pesama koje su čekale da budu snimljene.
Kasnije, prema njegovim rečima u intervjuima će govoriti da su se na prvoj ploči uglavnom našle ljubavne pesme kako bi mogao sebi da stvori kredibilitet kod publike kako bi kasnije mogao da kaže nešto angažovano, mada i sa ove tačke gledišta već onda se videlo da se radi o angažovanom bendu kakvog do tada nije bilo, a ni kakvog posle neće biti nikada, što se tiče uverljivosti u duhu vremena u kojem se sve dešavalo.
Novinar Predrag Peca Popović je u jednom intervjuu rekao da je gitaru nosio muzičarima dva puta u životu. Sid Baretu, osnivaču Pink Flojda i Branimiru Štuliću posle svirke jer, prema njegovim rečima- “Čovek se pušio, i nemoguće je bilo da mu ne poveruješ.”
Nezadovoljan produkcijom Štulić preti po Zagrebu kako će “Razbiti Mlinareca kada ga vidi” (Izvor Hrvoje Horvat “Fantom slobode) daje intervjue za jugoslovenske medije uglavnom upirući top svetla na to kako je nezadovoljan zvukom ploče, te da mu je žao pesama. Kritika se takođe slaže sa tim, razapinju Azru zbog toga, ali publika ne. Sam Štulić, ispada najgori promoter sopstvenog rada jer će u intervjuima govoriti- “Teško mi to pada. Čuo sam nedavno na radiju skoro cijeli album, poslije Pankrta i poslije ne znam kog, i kad god ga čujem… muka mi dođe. Toliko truda, toliko napora, dobre pjesme, a tako loše producirane. Ja sam tu isključivo kriv. Kriv sam zato što sam uzeo Mlinarca- da sam radio sa Husom kod Trulog, bilo mi mnogo bolje. Nigdje sounda, nigdje žestine, ostao je samo vokal… Album je snimljen u jednoj mračnoj atmosferi i to se može osjetiti…”- nešto se u njemu dijeli.
U čemu je problem produkcije, lično ne znam, ona jeste praštava, vokali jesu kreštavi, nešto kao kod Džo Stramera u tom periodu ali ova ploča jeste audio dokumentarni zapis kako je bend zapravo zvučao uživo, što će posvedočiti butleg snimak sa svirke iz Lapidarija 1979. godine, a svirka takođe može da parira tadašnjim svetskim trendovima, ne računajući harmonije, jer su one bile komplikovanije od klasičnih pank ili novotalasnih bendova, verovatno zbog Štulićeve ljubavi prema Bitlsima i dugog sviranja klasične gitare, koji je, za početnike- i autor svih pesama na albumu.
Takođe, neizostavna je ritam sekcija Leiner-Hrnjak koja je zbog ove ploče uvrštena u jednu od najboljih tog vremena, gde je Leiner odmah uvršten u jedne od najinovativnijih bubnjara sa ovih prostora- oslanjajući se na art rok, ali i na svirku belog regea- poput grupa The Clash ili The Police.
Popis pesama:
A1 Jablan
A2 Uradi nešto
A3 Teško vrijeme
A4 Tople usne žene
A5 Vrijeme odluke
A6 Gracija
B1 Krvava Meri
B2 Marina
B3 Ne mogu pomoći nikome od nas
B4 Igi Pop
B5 Žena drugog sistema
B6 Obrati pažnju na poslednju stvar
“Da li lažem kada kažem da je sreća u tri stvari; u dobroj ženi, gitari, i bogatom tati koji uvijek nešto radi?”, su stihovi ili pitanje koje otvara ovaj album. Dobra žena, muzika i puno novca kako bi se dobra žena i muzika mogli konzumirati u neograničenim količinama- odgovor je da. Po spisku (sve po spisku) pesama već se može naslutiti da da je ovo ličan I intiman album autora, odsviran i otpevan ljudima koji su zaista postojali, i ako će sam autor to opovrgnuti u svojim intervjuima govoreći kako je zapravo pesme posvetio sebi, kroz prizmu drugih ljudi. Susrešćemo se sa lepezom likova, počevši od zakasnelih anarhista u kasnim dvadesetim ili ranim tridesetima (Jablan) koji je inače Đoko Anarhist, tadašnji Štulićev prijatelj sa kojim je Džoni sklopio pakt- Džoni daje ime Azra bendu, a Đoko Anarhist isto ime svojoj ćerki.
Krvavoj Meri se Štulić na sebi svojstven način obraća indirektno kroz pripovedanje, a tu je Marina- koja je u suštini samo fizički objekat pesnikove muke i seksualne frustracije, sa verovatno najhitičnijim refrenom na albumu. A Marina k’o Marina.
U pesmi “Uradi nešto” koja liči na protestne pesme iz šezdesetih, ali mi ih nismo imali tako da je jedinstvena, Štulić poziva na privatnu revoluciju, onu koja počinje u nama samima, da pljunemo u svoju facu, da ne zabušavamo jel, da nismo glupani- jer ih ima suviše i da čuvamo muda. Takođe u istoj pesmi poziva da zatvorimo prolaz za feministe, uživo je menjao tu reč u staljiniste.
Pesma “Teško vrijeme” dođe kao omaž rano ostarelim ljudima, jer ovde Štulić uz naglašeni praskavi beli rege gotovo bolno i sa urlikom se ispoveda prijatelju o prolaznosti i besmislenosti života sa jasno upućenim kritikama- kako su uloge davno podeljene, kako tateki piju i sapliću dok pevaju, a klinci ih rasturaju zbijeni u gomile, kako ljudi postaju nalik na kokoš- slabo vide a rano ležu. A jutrom žure na kopanje. Zbijeni. U gomile. Duvana. Zalaze svuda i u sve guraju nos.
Takođe, tu su i ljubavne pesme. “Gracija”- u kojoj ćemo se prvi put na ploči susreti sa tradicionalnim folk motivom, gde protagonista poziva svoju ljubav u pomoć kao da je u pitanju stara sevdalinka, da bi je u jednom delu aranžmanski pretvorio u klasičan nju vejv dok joj izjavljuje ljubav, ali je kasnije opet vraća u kantri fazon. Još uvek može da se čuje na radiju, i mislim da je jedna od uspelijih pesama- bar kada je publika u pitanju.
“Tople usne žene”, je pesma koja se ne može toliko često čuti na radiju kao prethodna, ali autor u njoj fenomenalno oslikava noćni život u osamdesetim godinama tadašnjih dvadesetogodišnjaka i njihove introspekcije ali i autrospekcije- tu su čudne dileme, ravnodušne sene, ali tu su i ulična svetla i noći koje su nepoznate priče.
“Obrati pažnju na poslednju stvar” je pesma koja zatvara ploču i u njoj se oseti snažan uticaj poezije, recimo borhesa Borhesa, gde autor odlazi u metafiziku kroz parčiće stihova, luta kroz terase svetli, oseća podelu, unutrašnju- u sebi ali u suštini, voli glavnu protagonistiknju pesme, uprkos što njoj to, navodno smeta.
“Igi Pop” je ironična pesma koja uz bravurozno odsviran bubanj se dotiče onoga što će se kasnije zvati art rok, a tekst kroz ironiju opisuje ljubav prema stranom idolu koji je najmanji zajednički sadržalac curice koju ovaj nema, ali danje ima – rekla bi mu Igi Pop.
Pesma “Vrijeme odluke” je nabijena tenzijom, tako je odsvirana i otpevana. Autor se takođe obraća ženskoj osobi, i u skladu sa tadašnjim vremenom poziva je na ples uprkos strahu od gomile, sajmu taštine i njene želje da je nema
U pesmi “Žena drugom sistema”, autor se predstavlja kao ulični gubitnik u sukobu interesa sa visokom klasom, odakle dolazi glavna junakinja pesme koja iz dokonosti želi da je ovaj zabavlja, uprkos tome što je dosta mlađi od nje.
U pesmi “Ne mogu pomoći nikome od nas”, autor još jednom potvrđuje ulogu autsajdera i to s pravom, ako uzmemo u obzir to da je generacija nju vejva bila mnogo mlađa od njega i da je dosta kasnije od njih došao do svoje prve ploče gde u suštini priznaje poraz čitave generacije, da ne može da pomogne nikome, da je grad naduvan, i da svet nema mesta za nove ideje – što je svojevrsna kapitulacija, u odnosu na druge tada popularne nju vejv bendove koji besomučno pozivaju da se pleše i igra. Cijeli dan i noć. La la la.
Kroz kratku analizu materijala, možemo da dođemo do razloga zbog čega Azru nije prihvatila samo mlada pankerska publika, nego i ona starija koje je odrasla na rokenrol, pa i hipi zvuku- s obzirom da Štulić sa, tada, 27 godina odašilja poruke kroz mikrofon i tzv. matorima za koje je došlo Teško vrijeme u kojem su ih klinci pregazili, a oni plaze po ulicama kao gubitnici i autsajderi. O ljubavi, po prvi put je pevao neko ko uspeva uspešno da izbegne patetiku, nego je dočarava slikajući događaje i lične impersije sa distance ili direktno učestvovajući u pomenutim događajima.
Ipak, uprkos svim nedostacima ovog albuma, ili privihdnih nedostataka albuma, on postiže mnogo veći uspeh nego, iz iste muzičke struje debi albumi Pankrta ili Prljavog Kazališta i odlazi u vrh onoga što se zvao rokenrol mejnstrim muzike u Jugoslaviji, i ako po svom habitusu i morfologiji, on nikako to nije mogao biti. Džonija ne biju komšije zbog preglasnog rokenrola, on ne poziva ljude na ples niti će doći za pet minuta- što su autori te godine poručivali u svojim pesmama. Publike je bilo sve više, i Azra već tada postaje bend koji može da svira u jednom mestu po pet dana zaredom, a da klub bude žargonski rečeno- sold out. I ono što je važno, grupa ostaje u klubovima- ne prelazi u velike sportske dvorane i ako je bila u mogućnosti to da uradi, iz čega proilazi to da Azra ostaje verna andergraundu iz kojeg je potekla. Što će potvrditi i to što će za debi album snimiti samo dva spota, a oni neće biti preterano emitovani na televiziji.
Bunt. Bol. Pobuna. Nemoć. Ljubav. Žestoko. Do kraja.
Ali ipak i optimizam. 26. juna 1980. godine Azra je izdala svoj prvi album, jedan od albuma koji se smatra za najboljim albumima na ovim prostorima.
Ne mari za to.
