Poslije višenedjeljnog božićnog posta, često pretjeramo s mrsnom hranom, što svakako nije dobro. Ishrana treba da bude umjerena, da organizam ne bi pretrpio šok.
Prelazak sa posne ishrane na mrsnu, može loše da utiče na naše zdravlje i zato je važno da namirnice uvodimo postepeno.
Malo je onih koji mogu da se suzdrže poslije posta. Često se dešava da po završetku posta, ljudi bez kontrole pređu na masnu prazničnu hranu. Šta se tada dešava u našem organizmu?
„Citiraću Patrijarha Pavla koji je rekao ‘isposnik je onaj pastir koji pojede i parče sira i parče hleba’. Ključna riječ je umjereno. Kada postimo moramo biti umjereni redovnim obrocima”, istakla je nutricionistkinja Marija Rapajić.
Napominje da bi doručak u vrijeme posta trebalo da bude od osam do devet,oko 12 voćna užina,ručak uvijek treba da bude proteinski, riba, mahunarke, grašak, boranija, sočivo. Večera treba da bude lagana, salata koja se može kombinovati sa sojom.
„Kada se post završi naše tijelo dobija ‘vučju glad’ za hranom. Počećemo od devet sati sa doručkom, pojesti sve ono što nam stane na dlan.To može biti parče mesa, ruska salata. Treba imati 4-5 obroka tokom dana i tako će se izbjeći prejedanje. Treba jesti na četiri sata, jer se tako ubrzava metabolizam”, ističe nutricionistkinja za RTS.
Dodaje da nam organizam signalizira da je sit, onda kada su nam zalogaji najslađi. Tada je organizam sit, a sve ostalo je prejedanje. Kod slatkiša potrebna je takođe umjerenost. Potrebno je jedno parče, ali tek par sati poslije ručka. Kada postimo treba da izbjegnemo pekaru, hranu treba pripremiti kod kuće i ponijeti.
Ističe da postoji detoksikacija organizma koja traje tri dana. Prvog dana jede se voće i povrće, ali pripremljeno na vodi. Drugi dan, treba jesti skrob, crveni krompir, bananu, svježu šargarepu. Treći dan treba unijeti proteine, parče bijelog mesa sa salatom.
„Treba unijeti i dosta tečnosti, ali voditi računa o visokom krvnom pritisku”, rekla je Rapajić.
