Milan Brajović, koji je optužen da je pokušao da organizuje ubistvo Milivoja Katnića i Zorana Lazovića, uputio je pismo redakciji portala “In4s”.
Ovo pismo prenosimo integralno:
Pošto je tužilaštvo i sudstvo u Crnoj Gori legalizovalo (prećutno) „masovni nadzor“, koji će po logici stvari moći da koriste oni koji raspolažu tehnologiijama nadzora i tako držati u šaci svakog građanina Crne Gore sa čijim podacima raspolažu. Time bi se legalizovalo sve zbog čega se danas sudi bivšem direktoru ANB-a Dejanu Peruničiću, a budućnosti bi bilo potpuno legalno uraditi svim građanima Crne Gore. Po podacima Europola od 170000 korisnika SKY aplikacije uhapšeno je ili procesuirano samo 6500 korisnika, pa postavljam pitanje gdje je pohranjena komunikacija 95% korisnika SKY aplikacije koji po logici nisu kriminalci. Jasno je da je riječ o masovnom nadzoru i građani Crne Gore treba da znaju to.
- Ako je u pitanju ciljano praćenje za ovu takozvanu OKG neka tužilaštvo da na uvid sudu dokument koji to potvrđuje.
- Ko je od naših državnih organa znao i odobrio da se na našoj državnoj teritoriji vrši nadzor?
- Dokaz da privredno društvo „Elektron“ nije kompromitovalo dokaze (elektron-privredno društvo koje je hakovalo server SKY aplikacije).
- Nemamo odluku Ustavnog suda Francuske o kvaliletu i validnosti SKY materijala, znamo da nije isto kvalitet i validnost kao i zakonitost.
- U svakom slučaju, čak i u nazivima i sadržini ovlašćenja Apelacionog suda u Parizu, citiram: „Ovlašćenje za korišćenje i dijeljenje podataka u kontekstu odluke o međunarodnoj pravnoj pomoći“ govori se, dakle, o ovlašćenju za korišćenje podataka, iz čega se nikako ne može izvesti zaključak da se radi o preduzetoj procesnoj radnji, u kontekstu čl. 45 ZMPPKS. Takođe, ne pravi se razlika između zakonitosti pružanja MPP, u koju ne sumnjam, i procesnog kvaliteta materijala koji je putem dostavljen, njegove usaglašenosti sa domaćim pravnim procesnim načelima, i sl.
- Čl. 45 ZMPPKS dalje normira, naglašavam: Procesna radnja koju je preduzeo strani pravosudni organ u skladu sa svojim zakonom biće u krivičnom postupku izjednačena sa odgovarajućom procesnom radnjom koju preduzima domaći pravosudni organ…“. Dakle, prvo pitanje koje se postavlja: koja je to uopšte procesna radnja koju je preduzeo nadležni pravosudni organ (i šta se uopšte podrazumijeva pod pojmom „pravosudni organ“) Republike Francuske. Dalje, takva radnja mora biti izjednačena sa odgovarajućom procesnom radnjom domaćeg pravosudnog organa. Volio bih da neko makar pokuša pružiti obrazloženje o tome koja je to procesna radnja u procesnom zakonodavstvu Crne Gore, koja makar podsjeća na procesnu radnju koja je preduzeta u Republici Francuskoj na izuzimanju materijala sa presretnutom komunikacijom. O tome da se može raditi o „istoj, odgovarajućoj radnji“, koja postoji u zakonodavstvu Crne Gore ne može biti čak ni pomisli.
- Konačno poslednji dio norme ćl. 45 ZMPPKS glasi: „osim ako to nije u suprotnosti sa načelima domaćeg pravnog sistema i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava“. Jedno od osnovnih načela našeg pravnog sistema uopšte, a samim tim i procesno-pravnog sistema jeste da se dokazi u krivičnom postupku mogu prikupljati i izvoditi samo zakonom propisanim i definisanim dokaznim radnjama. To eksplicitno normira čl. 15 Zakona o krivičnom postupku Crne Gore. Procesno-pravna načela koja važe u našem zakonodavstvu nikako ne dozvoljavaju mogućnost korišćenja dokaza prikupljenih nama nepoznatik tehnikama i uređajima, a definitivno nedoznatim vidovima procesnih radnji. U potpunoj je suprotnosti sa načelima domaćeg pravnog sistema korišćenje ovako pribavljenog materijala. U krajnjem, naglašavam da u našem zakonodavstvu ne postoji čak ni slične odredbe kao one čiju je ustavnost ocjenjivao Ustavni sud RF u citiranoj odluci.
- Pozvat ću se i na čl. 17. ZKP Crne Gore. Da li ja posle svih hapšenja treba da vjerujem na riječ nekom!!!
Brajović Milan
Pitanje za sve političare, advokate, NVO koji vrše pritisak na tužilaštvo i sudove da me demantuju.
