foto:Kallxo
Zapadna petorka boravi ovog jutra u Prištini. U ranim popodnevnim časovima stiže u Beograd.
Kako javljaju mediji u Prištini, evropski i američki posrednici u dijalogu Beograda i Prištine – Miroslav Lajčak i Gabrijel Eskobar uz više savetnike Nemačke, Francuske i Italije su oko 10 časova jutros stigli u Vladu Kosova, na sastanak sa Aljbinom Kurtijem.
Tu su savetnici francuskog predsednika za bezbednost i spoljne poslove Emanuel Bone, nemačkog kancelara Jens Plotner i italijanske premijerke Frančesko Talo.
Sa njima je i američki ambasador u Prištini, Džefri Hovenijer, javlja Koha.
Kako su ranije najavili, cilj im je da se učini konkretan pomak na primeni tzv. Ohridskog sporazuma. Od Kurtija se očekuje organizacija izbora na Severu uz učešće Srba, kao i konkretne radnje na stvaranju mehanizma „samoupravljanja“ za srpsku zajednicu.
Posle Prištine, petorka u ranim popodnevnim satima odlazi u Beograd, na sastanak sa Aleksandrom Vučićem.
Vučićev kabinet je najavio da će posle sastanka, koji počinje u 14.30, poslati saopštenje o razgovoru sa predstavnicima „velike petorke“.
Od Beograda će, kako je bilo više najava, uz izbore i povratak Srba u institucije, zatražiti i da „nedvosmisleno“ osudi akciju Srba u Banjskoj i da sarađuje u istrazi sa ciljem potpunog rasvetljavanja pozadine tog incidenta.
Vučić i Kurti su se poslednji put sastali u Briselu 14. septembra, deset dana pre sukoba u Banjskoj, ali je ta runda dijaloga okončana neuspešno jer Priština nije prihvatila predlog EU o redosledu primene sporazuma iz Brisela i Ohrida.
Kao i ranijih puta, petorka i ovom posetom šalje poruku da su EU i SAD jedinstveni u stavu da nema odustajanja od Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije i njegovog Implementacionog aneksa i da sve obaveze iz dijaloga ostaju na snazi.
Poseta petorke dolazi u jeku višemesečne krize dijaloga Beograda i Prištine, uprkos postizanju evropskog sporazuma ove zime, odnosno proleća, ali pre svega u jeku krize na Severu, nakon nasilnih događaja u maju i septembru.
Kriza se ove godine zahuktala nakon što su na Severu održani lokalni izbori bez učešća Srba koji su u decembru prošle godine napustili kosovske institucije. Kada su krajem maja gradonačelnici, Albanci, uz pomoć specijalnih policijskih jedinica Kosovske policije uvedeni u opoštinske zgrade na Severu, uz izuzeće Severne Mitrovice, u Zvečanu je došlo i do sukoba grupe Srba sa KFOR-om. Oko 90 međunarodnih vojnika je povređeno koji su se u međuvremenu rasporedili, kao i više desetina demonstranata, uključujući i ranjavanje vatrenim oružjem na obe strane.
Krajem septembra je u zasedi u Banjskoj ubijen kosovski policajac, a troje ranjeno, da bi u sukobu policije i naoružane grupe uniformisanih Srba tokom dana (24. septembar) ubijeno i najmanje troje napadača.
Kosovske vlasti optužuju Srbiju za „terorizam“ i „akt agresije na Kosovo“, objavljujući navodne dokaze o zaplenjenom oružju, napadačima i samom napadu. Beograd odriče umešanost i Kurtija optužuje za „teror nad Srbima“. Milan Radoičić je preuzeo kompletnu odgovornost za sve događaje, priveden je na kratko, dao izjavu u MUP-u i pušten, iako je predsednik Srbije u više intervjua kazao da se radi o teškom krivičnom delu i da će protiv njega biti podignuta optužnica.
Ista je delegacija u Beogradu i Prištini boravila u januaru ove godine.
Izvor:KoSSev