Projektni tim Univerziteta Crne Gore (UCG), koji čine predstavnici Ekonomskog, Građevinskog i Medicinskog fakulteta, saglasno Sporazumu o saradnji između Vlade Crne Gore i UCG o izradi plana restrukturiranja, u ovom trenutku završavaju fazu intervjua i uveliko rade na analizama trenutnog stanja i identifikaciji ključnih izazova koje će dovesti do predlaganja više modela za Institut u Igalu, saopštili su „Danu“ iz Ministarstva prostornog planiranja, urbanizma i državne imovine.
– Cilj je da se definiše sveobuhvatan plan restrukturiranja Instituta u Igalu, kojim će se osigurati ne samo kratkoročna finansijska stabilizacija, već i dugoročno finansijsko ozdravljenje, kao i unapređenje konkuretnosti poslovanja. Plan restrukturiranja će, između ostalog, obuhvatiti analizu trenutnog stanja, identifikaciju ključnih problema i izazova, te predlog konkretnih mjera i aktivnosti koje je potrebno sprovesti kako bi Institut postao profitabilan i održiv – objasnili su iz resora kojim rukovodi ministar Slaven Radunović.
Saglasno članu 7 sporazuma između Vlade i Univerziteta, 30. novembar 2024. godine je krajnji rok za dostavljanje plana restrukturiranja Vladi.
– Što se redosleda koraka tiče, nakon dostavljanja plana restrukturiranja od strane Univerziteta CG, on će biti dostavljen Agenciji za zaštitu konkurencije na mišljenje. Takođe, biće zakazana skupština akcionara sa ovom tačkom dnevnog reda i pristupiće se glasanju – precizirali su iz ministarstva.
Pitali su ih i da li imaju približne projekcije u vezi sa nivoom investicija u Institut u Igalu.
– Te projekcije nemamo i bilo bi krajnje nezahvalno licitirati ciframa, naročito imajući u vidu kompleksnost poslovanja Instituta i u regularnim uslovima; akcenat je na jedinstvenom proizvodu koji nudi Institut kako domaćem tako i međunarodnom tržištu, ali i na strukturi obaveza koje ima prema povjeriocima. Ne manje bitan segment jesu i objekti i analiza na kojoj radi Građevinski fakultet u smislu procjene trenutnog stanja objekata u obuhvatu Instituta u Igalu i procjene sa aspekta potrebe za eventualnom rekonstrukcijom – istakli su iz tog resora.
Pitali su ih iz Dana i da li je planom restrukturiranja predviđeno smanjenje broja radnika u Institutu, ili smanjenje drugih troškova preduzeća.
– Kao što smo naglasili u odnosu i na prethodno pitanje, u ovom trenutku ne bismo licitirali takvim informacijama. Ono na šta ukazujemo – a što je i sadržano u samom projektnom zadatku koji je sastavni dio sporazuma, jedan od ciljeva jeste i reorganizacija radne snage radi poboljšanja efikasnosti i smanjenja redundancije. Ovo uključuje procjenu trenutnog nivoa zaposlenosti i uloga, optimizaciju strukture zaposlenih i eventualno rješavanje viška zaposlenih ukoliko analize pokažu da za tim ima potrebe – naveli su u odgovoru.
Naglasili su da je cilj plana restrukturiaranja da Institut konačno pozitivno posluje i da nema dugove i minuse.
– Upravo je to cilj, jer uvođenjem mjera koje će sadržati plan restrukturiranja Institut će se transformisati u modernu, konkurentnu i finansijski stabilnu instituciju, spremnu da odgovori na izazove budućnosti i da nastavi svoju misiju pružanja visokokvalitetnih zdravstveno-rehabilitacionih usluga, kroz fokusiranje na postizanje finansijske stabilnosti, unapređenja operativne efikasnosti i poboljšanja kvaliteta usluga – naglasili su iz ministarstva.
Vlada je pristupila izradi plana restrukturiranja kako bi riješila dugogodišnje probleme sa kojima se suočava Institut u Igalu.
Suština plana je da predoči sve prednosti i mane
Nadležno ministarstvo su pitali i da li izrada plana restrukturiranja znači da se odustalo od privatizacije Instituta, ili je to i dalje jedna od opcija.
– Suština plana restrukturiranja na kojem se predano radi jeste upravo da sagleda sve moguće modele, predoči njihove prednosti i mane i eventualno preporuči, sa aspekta struke, optimalan model – naveli su u odgovoru.
Prethodne vlade, tačnije one prije 2020. godine, u više navrata su pokušavale da privatizuju Institut u Igalu. Iako je uvijek bilo interesovanja međunarodnih kompanija, preduzeće nije privatizovano. Poslednji koji je to pokušao da uradi i bio blizu preuzimanja državnog paketa akcija bio je češko-crogorski konzorcijum Filibert i Vile „Oliva“. Međutim, Česi i Žarko Rakčević, vlasnik Vile „Oliva“, nijesu uspjeli da se dogovore sa vladama Duška Markovića i Dritana Abazovića oko preuzimanja Instituta. Nakon što su lani propali pregovori, saopštili su da su zainteresovani da obnove pregovore kada se stabilizuje politička situacija.
Izvor: Dan
