NAFTOVOD / – VIKIPEDIJA
Rusija je prošle godine isporučila Evropskoj uniji energiju u vrijednosti od nešto više od 29 milijardi eura (31,2 milijarde dolara), prema podacima “Eurostata”. To je trostruki pad u odnosu na prethodnu godinu, kada je EU kupila rusku energiju u vrijednosti većoj od 90 milijardi eura.
Blok nastavlja da uvozi rusku naftu, naftne derivate i prirodni gas. Iako je Brisel zabranio kupovinu nafte i naftnih derivata iz Rusije, obezbijeđena su privremena izuzeća za uvoz ruske morske nafte od strane Bugarske i za korišćenje naftovoda “Družba”, koji snabdijeva Mađarsku, Slovačku i Češku. U međuvremenu, ruski gasovodni gas i LNG nisu bili pogođeni restrikcijama.
Ukupan ruski izvoz u 27 država bloka prošle godine iznosio je 50,64 milijardei eura, dok je Rusija uvezla 38,32 milijarde eura iz EU.
Od februara 2022. godine, kada je počeo sukob u Ukrajini, Brisel je uveo 12 paketa sankcija Rusiji, koji su postepeno sužavali obim trgovine. Evropska komisija tvrdi da su ograničenja efektivno smanjila oko 147 milijardi eura trgovinskog prometa bloka sa Rusijom “prije sankcija”.
Međutim, to je dovelo do situacije u kojoj su “sve velike stavke već sankcionisane”, rekao je visoki diplomata EU za magazin “Politiko” tokom pregovora o najnovijem paketu ograničenja, dodajući da “ostale velike stavke nisu dostupne, poput nuklearnih ili LNG”.
“Udio EU u ruskom trgovinskom prometu smanjen je za više od polovine – sa 36 na 15 odsto”, izjavio je ranije ruski ministar za ekonomski razvoj Maksim Rešetnjikov, dodajući da je trgovinska razmjena zemlje sa prijateljskim nacijama porasla sa 46 na 77 odsto.
Očekuje se da će 13. paket sankcija EU Rusiji, koji se trenutno priprema da se poklopi sa drugom godišnjicom početka vojne operacije Moskve 24. februara, ciljati na oko 200 subjekata i pojedinaca, ali ne uključuje nikakve zabrane uvoza.
Ranije, “Fajnenšel tajms” je izvijestio da je Mađarska, koja je dosljedni kritičar ograničenja Rusiji i vojne pomoći EU Ukrajini, odbila da potpiše nove mjere tokom sastanka ambasadora bloka.
Nakon više odlaganja 42. Vlada Crne Gore je formalno usvojila sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu, usklađujući tako svoju spoljnu politiku sa EU.
Sankcije su uključivale zamravanje imovine i ekonomskih resurse dijela ruskih državljana i kompanija u Crnoj Gori, zabranu rada ruskih vladinih medija, dok je vazdušni prostor Crne Gore ranije zatvoren za ruske avione, jer za tu odluku nije bila neophodna Vladina formalna odluka.
Na zamrzavanje imovine individualnim licima bilo je mnogo negativnih reakcija jer mnogi ugledni pravnici smatraju da se radi o kršenju Ustava Crne Gore.
Crnogorski zvaničnici su u više navrata govorili da je naša država imala milionske štete od uvođenja sankcija Rusiji ali da ćemo pratiti spoljnu politiku Evropske unije.
I sadašnji premijer Milojko Spajić je nedavno u Davosu kazao da smo smanjili zavisnost od ruskog tržišta.
– Kao turistička zemlja koja svake godine prima milione turista, većina turista smo imali iz Rusije. I investitori su bili skoro isključivo van EU. A geografski smo veoma blizu geografskom centru Evrope, koristimo euro itd. Čudno je, okruženi smo Evropskom unijom, čudno je imati takvu državu. To smo promijenili. Sada je broj ruskih turista 7-8 odsto, to je značajno manja zavisnost od ruskog tržišta za turizam. Ono je postalo zamjenjivo, više nego što je to ranije bio slučaj. Zavisnost se mnogo smanjila – kazao je Spajić.
Izvor: Dan
