Pismenost u Crnoj Gori je prema onome što kaže statistika na zavidnom nivou, jer je samo oko 8.000 osoba nepismeno, ili 1,5 odsto, međutim, kako je kazala profesorica književnosti Mirjana Radulović gostujuću povodom Međunarodnog dana pismenosti u Jutarnjem programu TVCG, procenti nemaju značaja.
Ona kaže da treba obratiti pažnju na funkcionanost pismenosti, odnosno na ono što se dešava u učionici, jer je tamo situacija alarmantna.
Kako je kazala, djeca sve manje čitaju, miješaju pisma, ne poznaju gramatička i pravopisna pravila, leksiku, i u tom dijelu je, što se nastavnika jezika i književnosti tiče, crveni alarm.
“Možemo reći, da kao društvo, ipak, nismo dovoljno pismeni, ako imamo đake koji ne znaju oba pisma, miješaju ćirilicu i latinicu. To je za nas u učionici alarmantno, posebno ne znaju ćirilicu, a objašnjenje đaka je da su u stalnom kontaktu sa tehnologijama, koje su na stranim jezicima, sa stranom muzikom. To nije opravdanje, jer kad čovjek ne zna da piše prvo pismo koje je naučio u prvom i drugom razredu osnovne, onda je to zabrinjavajuće”, kaže Radulović.
Napominje da je veliko nepoznavanje pravopisa, jezika, gramatike, leksike, te da je razlika nekada i sada među generacijama ogromna.
“Generacije su se jako promijenile, nemaju sličnosti. Đaci su nekada nosili udžbenike, sveske, zapisivali šta se kaže na času i čitali. Moram reći i da je korona doprinijela da se problemi prodube”, kaže Radulović.
Činjenica je da učenici i kada nešto pročitaju ne razumiju pročitano, često koriste prepričane lektire, straćene verzije ili audio knjige, što im sve šteti.
“Ne čita se i to je najveći problem”, ističe ona.
Kako dodaje djeca su uvela straćenice u porukama jedni drugima i nemaju rečenicu, odnosno čitave rečenice su u skraćenicama.
“To nije dobro, tako se siromaši jezik, to su sve mala slova, nema znakova interpunkcije, padeža, pravopisa nema i na greške niko ne ukazuje”, objašnjava Radulović.
Smatra da rješenje problema može biti u povećanju fonda časova jezika i književnosti koji su sada prilično skraćeni.
“Pismenost počinje u vrtiću, pa nastavlja se u osnovnoj i treba povećati fond časova jezika i književnosti”, kaže ona.
