Uvijek kad dođe vrijeme za novu Rockstrikciju, zapitam se hoću li biti inspirisan, hoću li moći na pravi, adekvatan način prenijeti kako je bilo tamo, bilo dobro ili loše. I, ta upitanost me standardno drži samo dok ne počnu prvi ritmovi…
A šesta ”Rockstrikcija”, na poprilično popunjenom platou iza Muzičkog centra u Podgorici, počela je sa Artan Lili. I, od prvih taktova osjetila se komplementarnost Bojana, Romane i ostale ekipe sa prisutnom publikom. Uhvatih sebe dok sam stajao sa strane, analizirao početak nastupa, osluškivao zvuk, posmatrajući sve, kako ni ja nisam ravnodušan. Uopšte. Jer, kako da budeš ravnodušan kad krenu ”Nije svejedno”, ”Ispod kože”, ”Maca”, ”Topic”, ”Oud” gdje se na kraju sve stopi (a gdje bi drugo) u ”Srce”. Ali, na stranu to, sami osjećaj da Artan Lili zvuče još bolje uživo nego u studiju (a zvuče) daje im obilježje stvarnog, evidentnog kvaliteta i koncertne atrakcije. Baš su mi lijepo ”pali”.
Nakon Artan Lili nastupili su ”Funk Shui” koje ranije, priznajem, nisam pratio. Prisutni prijatelji su mi ih predstavili kao ”Red Hot Chili Peppers vo Makedonija” i žestoko ishvalili basistu. Ja sam imao ozbiljan problem da ih ispratim do kraja, jesam osjetio uticaj RHCP, primijetio sam još raznoraznih uticaja ali sam se smorio na neviđeno i jako draga osoba, vidjevši kako jedva čekam da završe, me je zamolila (”Nemoj, molim te da mi ih ocrniš”. Evo, neću. Poštujem kome se sviđa to što rade i… tu stajem.
Prije samog početka šeste ”Rockstrikcije” prijatelj mi je posebno skrenuo pažnju na podgorički bend ”Rotko Stjuart” i na njihov prvi javni nastup koji je trebao da bude upravo na ”Rockstrikciji”. Predstavio mi ih je u najkraćem, i prvo što sam pomislio bilo je: ”Podgoričani i funk, hmmm”. Hej, ljudi, kad je krenula da im gruva duvačka sekcija, kad sam vidio šta radi basista, kad je krenula neopisiva energija sa stejdža, kad su krenuli skoro svi u publici da se kreću u ritmu, da pjevaju ”horski” sa ”Rotkom Stjuartom” ostao sam zabezeknut, izustio ”Jbt, jbt”, okrenuo se ka mom društvu i kazao: ”Ja bih ove na Evroviziju, svoji su, autentični, i umiju da naprave pjevljiv, jednostavan hit, top za to takmičenje”. Suština, ”Rotko” je na Rockstrikciji izazvao, bez pretjerivanja, euforiju na prvoj noći šeste Rockstrikcije. i baš sam bio pod utiskom.
Nakon ”Rotka”, nastupio je ”Elemental” i pošto sam bio preumoran, morao sam zbog prve smjene nakon 3 njihove pjesme ići kući (3h ujutru).
Subota uveče, druga noć šeste ”Rockstrikcije” otvorena je, doslovce, bombarderskim nastupom metal-punk bend benda ”Mortal Kombat”. Prava uraganska energija cjelokupne ekipe iz ”Kombata” uz povremene simpatične humorne upadice harizmatičnog frontmena Krikija i horsko pjevanje podgoričke metalske mlađarije koja se sjatila sinoć na plato. Uostalom, upravo zbog tog nastupa sam i nazvao naslov texta za šestu Rockstrikciju ”Zakucavanje”. Jer i jeste bilo zakucavanje, u pravom smislu te riječi.
A onda, e, onda je nastupila ”Šiza”. Nastupilo je novo ”bombardovanje”, neopisiva erupcija energije dueta (bas-bubanj) Antolić/Kuhar. Ti momci trenutka nisu stali, konstantno su držali ”tenziju” i oduvali su, rekao bih, svakoga od nas. Kapa dolje, momci.
Kao treći su na Rockstrikciji sinoć nastupili ”Autogeni trening”. Ponovo isto, ponovo novi orkanski nastup. Novi euforični odaziv publike i besprekorni ”Autogeni”. Ako ja (pored ko zna koji put do sada) kad čujem ”Kaspera” i dalje imam želju da ga pjevam, nemam sumnju… to je to.
Šestu Rockstrikciju zatvorili su ”Brkovi”, ”pankeri koji sviraju cajke”. Uz konstantnu zajebanciju ”pank ne slušaju više ni pankeri” frontmen ”Brkova” Šemso 69 je sa svojom turbo-folk-pank rok ekipom, za divno čudo, držao pažnju prisutnim, uz prilično čudnu reakciju metalske mlađarije koja je, meni neobjašnjivo, poprilično poznavala repertoar ”Brkova”. Kako god, da rezimiram, šesta Rokstrikcija je bila zakucavanje, rekoh li već?
Idemo dalje!
Autor: Dragan Leković
