Suosnivač Pink Flojda Rodžer Voters legenda je svetske i britanske rok muzike. Njegov bend je stvorio temeljni zvuk koji je inspirisao generacije i prodao je više od 250 miliona ploča širom sveta. Međutim, Rodžer odavno nije samo umetnik, već i aktivista, misleći čovek sa stavom čija direktnost mnogima para uši. Njegova podrška Palestini je nepokolebljiva, ali i kontroverzna.
Njegovu energiju i žar mnogi nemaju ni sa šezdeset godina, a kamoli osamdeset, koliko on ima. Oni ironični bi rekli da ova činjenica posebno dobija na značaju nakon skorašnje predsedničke debate između Donalda Trampa i Džozefa Bajdena.
Stiže on i u tim godinama sve, ponovo se oženio 2021. Kamilom Čevis, otac je troje dece, deda koji brine o svojim unucima. Njegovu turneja iz 2023. godine „This Is Not a Drill“, na stadionima širom sveta pratilo je više od pola miliona ljudi. Sve navedeno ne oduzima mu vreme da iskaže i svoje političko mišljenje.
Kada je politika u pitanju, spirutus movens njegovih stavova je univerzalna deklaracija Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima, u koju po njegovom mišljenju verujete ili ne verujete. Od početka sukoba u Gazi, i napada Hamasa 7. oktobra prošle godine, u njegovom fokusu je najviše taj region sveta, i kako je sam rekao zbog Gaze je „svakog jutra u suzama“.
Njegove beskompromisne stavove nisu ugrozile ni osude, kao ni raznorazne posledice kojima je bio izložen.
Smatra da svi Palestinci treba da imaju potpuno ista ljudska, verska, građanska, zakonska prava kao i svi drugi. Za njega bi „jedna, jedinstvena, demokratska država, sa jednakim ljudskim pravima za sve, od reke Jordan do mora, bila polazna tačka“.
Njegov nedavni snimak na kanalu Jutjub izazvao je kontroverze i uzburkao javnost.
„Kada ovo bude gotovo, Izrael će morati da se izvini ne samo Palestincima, već i ostatku sveta rečima da im je veoma žao, da su sve shvatili potpuno pogrešno i da će se vratiti u Istočnu Evropu ili Sjedinjene Države, ili odakle god su došli, ostavljajući palestinske ljude čija je ovo zemlja. Neki će ostati, ili će svi ostati, ali kao građani ove nove države Palestine, a moje lično mišljenje je da bi ona trebalo da se zove Palestina kao što je i bila do 1948. godine. Želim da budem tamo i stojim na trgu kada se proglasi ta država i da zagrlim svu svoju braću i sestre bez obzira da li su muslimani, Jevreji, druzi, hrišćani,“ kazao je Rodžer Voters.
Većini Izraelaca „ispran mozak“
Na pitanje Pirsa Morgana u emisiji „Necenzurisano“ da li bi sedam miliona Izraelaca moglo ovo da shvati rasistički, rekao je da shvata, repliciravši pitanjem da li je rešenje da se ubiju svi Palestinci, pošto u rešenje koje bi podrazumevalo postojanje dve države ne veruje, iako je ono figuralo još od 1967. godine. Kako kaže, ne veruje ni u tezu da su tu ideju Palestinci, odnosno Jaser Arafat, izričito odbijali, uključujući i pregovore u Kemp Dejvidu od 11. do 25. jula 2000. godine, u kojima je glavni posrednik između Jasera Arafata i Ehuda Baraka bio Bil Klinton, o kojem Rodžer nema nimalo lepo mišljenje.
Prema njegovom mišljenju, većini populacije Izraela je „ispran mozak da su superiorniji od drugih ljudi koji tamo žive kroz ideju o biblijskom i izabranom narodu“. On je dodao da „postoji deo urođenika, ali većina to nije, jer je u 19. veku samo sedam posto Jevreja činilo stanovništvo današnje teritorije“, na šta mu je Pirs Morgan odgovorio replikom da „drevni egipatski zapisi pominju Izrael od 1213. godine pre nove ere, a da verska literatura beleži Izraelce još 1500. godine pre nove ere, i da su po judaizmu Izrael, Jerusalim sveta zemlja, zemlja gde je vera počela.
Votersu, koji nije negirao navedeno, ova debata je irelevantna u kontekstu genocida koji se po njegovom mišljenju događa u Gazi.
Sa druge strane, Voters osuđuje ubistvo civila i ratne zločine gde god da su se dogodili, uključujuči i one Hamasa od 7. okrobra prošle godine. On ne spori da je veliki broj Palestinaca prešao na teritoriju Izraela tog dana, ali se pita „zbog čega se Izrael tog jutra nije branio skoro sedam sati“. Katastrofalan propust države Izrael, što je postala uvrežena konstatacija za epilog dešavanja tog jutra, Rodžersu nije koherentno i logičko obrazloženje, a kasnija svedočanstva o ubijanju civila i beba prema njegovom mišljenju, „ispostavila su se kao savršen izgovor za genocid“.
Rodžers nema nikakav problem da se konfrontrira u političko-javnoj areni i sa kolegama koji imaju drugačije mišljenje, pa je tako u medijima odjekula njegova reakcija na nastup pevača benda U2 Bona Voksa u Las Vegasu u areni Sfera. Bono je svoju numeru „Pride in The Name of Love“ posvetio i delimično izmenio događajima sa početka rata u Gazi, neskrivajući svoju podršku narodu Izraela. Kasnije je žrtve Hamasa na festivalu nazvao „Davidovim zvezdama„.
Rodžers je na televiziji Al Džazira rekao da svako ko poznaje Bona bi trebao da ga uhvati za zglobove i okrene naopačke sve dok ne prestane da bude tako ogromno „***no“, dodavši da je taj nastup „bio jeftina oda cionizmu i najodvrtanija stvar kojoj je svedočio“.
Kvalifikacije
U suštini, kontekst koji se stvorio u medijima je da Rodžersa ne zanimaju toliko jevrejske žrtve i da za njih i državu Izrael ima vrlo malo razumevanja i empatije, što je bio razlog da mu se prišije i epitet antisemite. Činjenica je i takođe da mnoge njegove kolege koje su podržavale Izrael u sukobu sa Palestinom nisu prolazile kroz toplog zeca, kroz šta je morao da prolazi Voters.
Čak je i Poli Semson, supruga njegovog bivšeg kolege iz Pink Flojda Dejvida Gilmora, 2023. godine izjavila da je Voters „antisemita i Putinov apologeta“, a kasnije je njenu izjavu na svom Tviter profilu podelio i sam Gilmor.
Voters je nebrojeno puta izjavio da nije antisemita i da nema nikakve negativne osećaje prema Jevrejima, kojih je kroz život upoznao na hiljade, nikada ne upirući prstom niti razmišljajući o njima na način koji bi pravio neke korelacije ili analogije.
Njemu se zamerao nastup u nacističkoj uniformi, koji je za njega bio satirički nastavak albuma Wall (bilo je pokušaja da se otkažu njegovi koncerti u Nemačkoj), o rok zvezdi koja postaje nesvesna i misli da je postala fašistički demagog, i koja shvata da to nije pravi put, te dobija nervni slom. Njegov otac Erik je, inače, učestvovao u Drugom svetskom ratu protiv Nemačke, u početku kao bolničar, a kasnije se pridužio teritorijalnoj odbrani. Godine 1944. je ubijen u Apriliji kao član Osmog bataljona u bici kod Ancia (kasnije je Voters postao počasni građanin) u Italiji. Voters je tada imao samo pet meseci.
Ono što se da zaključiti je da je Rodžers mišljenja da empatija i razmumevanje za državu Izrael po pitanju Gaze stvara narativ koji Izraelu „omogućava da u Gazi radi ono što poželi“. U jednom svom izlaganju na Jutjubu koje je moglo da se protumači kao da ne žali dovoljno za 364 žrtve na koncertu u izraelskom kibucu, mestu na kojem je otpočeo teroristički napad Hamasa, naveo je da „taj čin ne sme da bude izgovor za 40.000 palestinske dece pod ruševinama u Gazi“.
Činjenica je da sve više živimo u vreme u kojem se sloboda mišljenja određena onim za šta se zalažete, i da smo sve dalje i dalje od one čuvene rečenice Fransoa aria Aruea, književnika i filozofa, poznatijeg pod imenom Volter: „Ne slažem se sa tim što govoriš, ali ću do smrti braniti tvoje pravo da to slobodno kažeš“.
S tim u vezi Voters je dugo bio zagovornik oslabađanja Džulijana Asanža, odbacivajući tvrdnje da je Asanž objavljivanjem poverljivih podataka bilo koga ugrozio, kroz pažljivu redakturu.
Kada je Asanž nedavno oslobođen, Rodžer je bio veoma srećan i emotivan. Svih ovih godina bio je u kontaktu sa njegovom suprugom Stelom, a septembra ove godine je Asanža i posetio u dobro čuvanom londonskom zatvoru Belmarš. Njegove želje idu u pravcu da Asanž nastavi da radi ono što najbolje zna u Vikiliksu, naravno ukoliko mu to zdravlje bude dozvolilo.
Što se tiče Votersa, zdravlje deluje netaknuto, a ni njegova želja da iznosi svoje mišljenje, istinito ili pogrešno, sviđalo se to nekome ili ne, bez obzira na cenu.
Izvor: N1
