Miroslav Vicković (Cetinje, 27. maj 1951 — Podgorica, 9. jun 2004).
Neću pisati o Miru u biografskom smislu i neću potencirati političku stranu njegove ličnosti, jer, na stranu politika i sve, bio je čovjek pun duha, vrcav i vickast, prezime mu ga daje – reklo bi se…
U tim teškim vremenima, lomovima društava, država i sukoba Miro je znao žešće da nas zasmijava, da nam nanosi osmjeh na lice čineći ozbiljnu situaciju ”neozbiljnom” i opuštenom. Koliko je samo anegdota o njemu i njegovoj vrcavosti. I tako…
Razgovara Miro s jednim novinarom, ako se dobro sjećam na Anteni M… i navodi razgovor s komšijom: ”A znaš komšo, žena, djeca, porodica, posao, zato moram da budem i da glasam za DPS” a Miro odgovara komšiji: ”Ao, brate, i ja imam ženu, djecu i porodicu, ne držim kokoške kući ” Znači, okinuo sam se od smijeha.
Održavaju liberali 1998 predizborne skupove za lokalne izbore, u svakom kvartu – skup. U mom kvartu – tačno ispod mog balkona. I izređaju se govornici, redom… Dolazi na red Miro i kaže ”Ljudi, htjeli smo da priključimo ovu ‘skalameriju’ na struju, u opštini su nam rekli – bune se one prodavačice u trafikama, ne daju struju…, naravno, zagrcnuli smo od smijeha.
Miroslav Miro Vicković, pun duha, vrcav i vickast
Autor: Dragan Leković
