Ukoliko je inflacija inputa 29 ili skoro 30 odsto, a inflacija outputa 31 odsto, zar nije logično tvrditi da su suštinski inputi jedini dio inflacije, upitao je premijer Milojko Spajić na panel diskusiji pod nazivom “Analiza cijena i poslovanja trgovinskih lanaca u Crnoj Gori”.
Spajić je rekao da se jako dobro osjeća tokom ove diskusije.
„Slažem se u dijelu studije koja kaže da povećanje inflacije hrane bila 90 i nešto odsto uvoznog karaktera. Evropa sad 1 nije imala uticaja na inflaciju. Pobijte me argumentom.Biznisi kažu da im je cijena rada pala, a trgovinski lanci kažu da su im fiksni troškovi pali, a jedino su porasli troškovi imputa“, navodi Spajić.
Spajić je rekao da niko nije pobio ključni argument, a to je da su u analizi koristili podatke Monstata koji nijesu bili tačni.
Krvavac kaže da su 50 odsto povećali prihode od doprinosa i to pokazuje koliko je bilo sive zone.
Dekan Ekonomskog fakulteta Mijat Jocović zaključuje da premijer Spajić ima kontradiktorne izjave.
„Kazali ste da smo radili sramnu studiju, sad aje za Vas ona prihvatljiva. Kad nam kažete kao premijer da radimo sramne studije ja sam razmišljao i sjetio se Iva Andrića koji kaže „U ćutanju je sigurnost“. Možda je bolje da smo ćutali i nijesmo radili ali kakvi bi mi bili profesori ako imamo stav, a bojimo se da ga saopštimo i kakvo društvo pravimo, ako profesorima kažu da su nekompetentni da nemaju stav i da ne smiju“, istakao je Jocović.
Kaže da oni kao profesori sa Ekonomskog fakulteta nijesu imali dilemu da urade studiju.
„Pitanje karaktera je jako važno i ja sam profesor privrednog prava i ova studija i ograničenje marži pokazuje pitanje karaktera ekonomskih institucija koje postoje kod nas. Odgovor neka daju kreatori politike. Te institucije moraju da podstiču tržište i konkurenciju. Ako tržište je takvo da ima monopola i zloupotreba onda se javljaju grupe koje sprečavaju progres „, navodi Jocović.
Ističe da je zadatak profesora bio da ukažu na to, a na političarima je da prave otvorene ekonomske institucije.
„To je smisao, a pitanje je kakva je mjera ograničavanje marži i da li se tu ograničavaju slobode ili daju slobode?“upitao je Jocović.
Moramo, kaže, da odgovorimo da li postoje kod nas u bilo kojim tržištima monopoli i da li su profiti biznisa nesrazmjerni njihovim troškovima i da tako štiitmo i tržišta.
„Interes je privrede da nađu i otklone sumnju da li postoje monopoli. I to da li postoje zloupotrebe utvrđuju institucije, to ne utvrđuju profesori“, kazao je Jocović.
Kako navodi treba da stvaramo otvorene institucije i da pitamo želimo li ovakav Ekonosmki fakultet ili treba da se bojimo da iznosimo stav.
„Ja sam ponosan na ovaj razgovor i na argumentaciju koju iznosimo. Cilj je fakulteta ne da kritikuje politiku već da radi na progresu društva. Ako zatvarate fakultet onda pravite i zatvorene ljude koji se boje da misle i da govore“, ukazuje profesor Jocović.
Šef Kabineta predsjednika Vlade Branko Krvavac kaže da podaci pokazuju da nije došlo do gubitaka, te da ima 15. 000 zaposlenih u sektoru trgovine i da je to značajan broj za nas.
„Poalzne osnove u analizi nijesu dobre Limitirali smo marže, imamo program Evropa sad i mi smo ispod EU zone inflacije. Imate Francusku, Bugarsku i kad uzmete EU zonu mi smo ispod inflacije. Tamo nije bilo Evrop sad i smanjenja poreskog opterećenja na rad i tamo imate visočije stope nego kod nas“, istakao je Krvavac.
Kako je rekao, pominjale su se analize MMF-a i Svjetske banke ali niko nije pomenuo analizu Svjetske organizacije rada.
„Zaključci su da primjena same Evrope sad nije imala negativan uticaj na kompanije niti na pprihode privrednih društava već je povećala profitabilnost kompanija“, ističe Krvavac.
Premijer Milojko Spajić kazao je da je danas došao u svojstvu nekoga ko živi i voli ekonomiju, a ne kao predsjednik Vlade ili političar.
On je istakao da želi do kraja da istraži šta je istina i da prođe sva istraživanja.
„Postoji dosta stvari koje mi ne sporimo ali postoje i stvari koje mislimo da nisu činjenično tačne u vašem istraživanju, ne iz loše namjere, nego bismo da prođemo stvari koje su stvarno kompleksne“, rekao je Spajić.
Ukoliko je inflacija inputa 29 ili skoro 30 odsto, a inflacija outputa 31 odsto, Spajić je upitao „zar nije logično tvrditi da su suštinski inputi jedini dio inflacije“.
Istakao je da su Evropa sad 1 i 2 dobra stvar koja se desila Crnoj Gori.
„Kada smo pričali sa trgovinskim lancima, oni su nam rekli da su imali uštede zbog Evrope sad 1. Najveći trgovinski lanac ima milion i po uštedu po osnovu Evrope sad 1. Za druge je bilo u rasponu od 400 i nešto hiljada do milion i po“, rekao je on.
Prosjek inflacije u Crnoj Gori je niži od eurozone, rekao je premijer.
On je istakao da su imali podatke od Svjetske banke, da je siva ekonomija harala na tržištu rada i da nije bilo nikoga koji je imao tačnu bruto zaradu, ono što je primaona račun.
„210.000 je bio broj zaposlenih prije Evrope sad 1 i 2, 287.000 je danas. To je skoro 80.000 novih radnika. Vjerujete li vi da je 80.000 novih radnih mjesta napravljeno u Crnoj Gori za dvije ipo godine? Naravno da nije. Ogroman broj tih radnih mjesta je samo legalizovan“, kazao je Spajić.
Redovna profesorica Ekonomskog fakulteta Maja Baćović saopštila je da se analiza “Makroekonomski ambijent u Crnoj Gori 2021-2023″ odnosi prije svega na sektor prehrambenih proizvoda i pića.
Prema njenim riječima, cilj studije bio je da pruži objektivnu sliku o uticaju poslovne poliitke privrednih subjekata i sektora trgovine na rast roba cijena široke potrošnje, ali i da sprovede finansijske analize poslovanja trgovinskih lanaca i analizira uticaj promjene trgovinskih marži.
„Odnosno ograničavanja cijena prehrambenih proizvoda u trgovinskim lancima, i uticaj svega toga na sve ostale ekonomske prilike u Crnoj Gori“, kazala je ona.
Istakla je da studija rađena od marta do maja 2024. godine.
Ona je naglasila da do rasta cijena dolazi onda kada zarade rastu brže od produktivnosti rada.
Baćović je istakla da uvođenje marži na određeni broj prehrambenih proizvoda ima negativan efekat na određeni broj trgovinskih preduzeća.
Ona je kazala da sektor trgovine stvara 14 odsto našeg BDP-a i zapošljava 37 odsto radnika u privatnom sektoru.
„Znači oko 50-ak hiljada radnika radi u sektoru trgovine. Čak i mala promjena u sektoru trgovine brutalno se odražava na
BDP Crne Gore i na poreske prihode, i na zaposlenost u Crnoj Gori“, poručila je Baćović.
